U drugu pripremnu nedjelju pred Vaskršnji post – Nedjelju o bludnom sinu, 12. febrauara 2023. ljeta Gospodnjeg, kada naša Sveta Crkva molitveno proslavlja Sveta Tri Jerarha, molitveno je bilo u ostroškoj svetinji.
Svetom Liturgijom u crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu načalstvovao je ostroški sabrat jeromonah Vladimir, uz sasluženje jerođakona Zosime. Odgovarala su ostroška bratija, uz molitveno učešće monaštva i vjernog naroda.
Na Liturgiji je pročitano Jevanđelje o bludnom sinu, a sabranima je prije pričešća besjedio o. Vladimir.
– Problem današnje priče je ovaj drugi brat, ovaj koji je ostao uz oca. To je nekako svima nama na ukor, svima nama opomena. Ovom pričom Hristos želi nas da upozori da ne budemo fariseji, zato što su fariseji oni koji su bili stalno u hramu Božijem, koji su toru, pismo Božije propovijedali ljudima, dakle oni ljudi koji su trebali da budu svjetlost svijetu. E kada se ta svjetlost svijeta pomrači, onda je to veliko zlo. Onda oni koji su prizvani da budu bliski Bogu, braća i sestre Bogu, prijatelji Božiji, onda oni postaju fariseji. Današnje Jevanđelje je opomena da ne budemo fariseji koji će da uzmu Hrista svoga i da ga razapnu – rekao je o. Vladimir.
Objasnio je da kada osuđuejmo bližnjega onda mi ne prihvatamo Boga da je ljubav, nego želimo da Bog dejstvuje po principima naše pale logike i našeg palog ljudskog razuma.
– Dajte da se zapitamo svi, šta se to dešava s nama, kako mi hrišćani možemo da postanemo fariseji. Kako to da idemo u hramove i da se pričešćujemo, da smo spoljašnje besprekorni u obredima, ali srce ostaje zatvoreno iza raznih bedema gdje Duh Sveti i blagodat Božija ne može da dođe. Čovjek, reklo bi se, stalno je u crkvi, dolazi kod Svetog Vasilija, pričešćuje se, ali nažalost njegov unutrašnji čovjek daleko je od crkve. Kako da uradimo da taj naš unutrašnji čovjek primi blagodat duha Svetoga? Kako da otvorimo srca naša i duše naše ka Bogu? Dajte zaista da vidimo šta je to što naše srce ne prima blagodat Božiju, čime smo ga ogradili, stijenama samoljublja, srebroljublja, samoopravdanja i onda ne možemo da primimo blagodat Božiju, ne možemo da ljubavnim očima gledamo na bližnje, nego očima osude, prekora, zavisti, mržnje, ljubomore, a to nisu Hristovi ljudi. Džaba nam pričešćivanje svaki dan, sve će nam to biti na osudu i na sud ako ne budemo imali u srcu jednu bditeljnost, pažnju, ako naše srce ne bude ljubavi puno, ako ne bude hristocentrično da u svemu vidimo Hrista, da ljubimo Hrista u svakoj tvari, o čemu je Dostojevski govorio – rekao je o. Vladimir.
Sabrani na Liturgiji pričestili su se Svetim Tajnama Tijela i Krvi Gospoda Isusa Hrista.
SVETA TRI JERARHA
Episkop evhaitski Jovan imade jednu viziju u snu, naime, najpre mu se javiše svaki od ova tri svetitelja u velikoj slavi i krasoti, a potom sva tri zajedno. Tada mu rekoše – mi smo jedno u Boga, kao što vidiš, i ništa nema u nama protivrečno… niti ima među nama prvog ni drugog. Još posavetovaše svetitelji Episkopa Jovana, da im on napiše jednu zajedničku službu, i da im se odredi jedan zajednički dan praznika. (iz žitija Svetih Prepodobnog Justina Ćelijskog).
Zajednički praznik tri velika bogonosna ugodnika, Svetog Vasilija Velikog, Svetog Grigorija Bogoslova i Svetog Jovana Zlatousta. Današnji praznik ustanovljen je usled prepiranja i podele među hrišćanima toga vremena, koji je od ova tri svetitelja veći. Po svedočanstvu prepodobnog Justina Ćelijskog, jedni su govorili da je Vasilije Veliki najveći: jer je duboko zašao u tajnu bića; jer se vrlinama upodobio Angelima; ali i jer je bio više nebeski nego li zemaljski čovek. Svetog Jovana Zlatousta smatrahu manjim od Vasilija: jer je tobož suprotnost Vasiliju, i lako je opraštao grešnicima, i brzo je privlačio pokajanju. – Drugi pak, naprotiv, uzdizahu božanstvenog Zlatousta, i govorahu da je on veći od Vasilija i Grigorija: jer je veoma čovekoljubiv; jer razume slabost ljudske prirode; jer svojim slatkorečivim i jasnim učenjem sve nas vodi, i grešnike pokajanju privodi; jer oba dva druga oca nadmašuje mnoštvom svojih krasnorečivih knjiga, i uzvišenošću i širinom misli. – A treći, voleći najviše knjige Grigorija Bogoslova, govorahu da je on veći od Vasilija i Zlatousta: jer svojim divnim i kitnjastim stilom, uzvišenošću i dubinom misli, i svežinom izraza, prevazilazi sve stare mudrace grčke i sve nove mudrace crkvene. I tako jedni se nazvaše Vasilijani, drugi Grigorijani, a treći Jovaniti.
Promislom Božijim, a zahvaljujući mudrom i vrlinskom Arhijereju Jovanu evhaitskom, ova podela je prestala ustanovljenjem zajedničkog praznika. Time je Crkva potvrdila da su sva trojica veliki, i da svaki
od njih ima posebni dar kojim je Boga proslavio i kojim se proslavio ovde na zemlji. Tri svetila, tri svetilnika, tri izvora žive vode. Ne zna se koji je veći i mudriji od njih. Pomenuti Episkop evhaisti Jovan, sebe je ugradio u sveštenu istoriju Crkve, ne samo zbog predanog služenja i predavanju volji Božijoj, već i zbog svoje divne delatnosti na polju crkvenog pesništva. Naime, on je jedan od znametih himnografa 11. veka, a posebno je poznat po sastavljanju pohvalnih pesama na Bogorodičine praznike, kao i na praznike Svetih Angela, Svetog Velikomučenika Georgija, Sveta Tri Jerarha i Svetog mučenika Teodora Tirona. Sastavio je i mnoge službe i kanone. Ustanovljeni zajednčki praznik potvrdio je samo da su Sveti Vasilije Veliki, Sveti Grigorije Bogoslov i Sveti Jovan Zlatoust, zajednički po mnogo čemu: Zajednička je njihova neizmerna ljubav prema Gospodu, zajednički je njihov podvig, zajednička je i njihova vera, zajednička je njihova odanost Crkvi, zajednička je i njihova ispunjenost Duhom Svetim, ali pre svega zajednički je njihov krajnji cilj, a to je sjedinjenje sa Gospodom, te slobodno možemo reći da je ovo praznik sjedinjenja razjedinjenog čovečanstva. Po rečima jednog vrlinskog pastira: Sveta Tri bogonosna Jerarha jesu po Božanskom obrazu Svete Trojice sjedinjeni u jedno, jer dimenzija hrišćanskog načina postojanja i jeste zasnovana po obrazu Svete Trojice.
Sa druge strane svako od njih imao je i neke svoje specifičnosti: Sveti Vasilije Veliki bio je velik u književnoj mudrosti, retorici i filosofiji. Sveti Grigorije Bogoslov svoju veličinu iskazao je u bogoslovstvovanju i svetosti vrlinskog života, dok je Sveti Jovan Zlatousti sebe istakao divnim besedama i tumačenju Svetog Pisma. Zajedničko je za Svetog Vasilija Velikog i Svetog Jovana Zlatoustog sastvljanje anfora Svetih Liturgija koje nose njihova imena, a koje se do danas služe u Svetoj Crkvi. Svaki od ova tri svetila Crkve, pored ovog zajedničkog, imaju i svoj zasebni praznik: Sveti Vasilije Veliki (1/14. januara) , Sveti Grigorije Bogoslov (25. januara/7.februar), Sveti Jovan Zlatousti (13/26. novembra i 27. januara/9. februara).
Bogosluženje praznika Sveta Tri Jerarha
Vi koji ste sa Apostolima jednaki i učitelji Vaseljene, Vladiku svih molite: Da daruje mir Vaseljeni i dušama našim veliku milost.
Službu Sveta Tri Jerarha sastavio je Episkop Evhaitski Jovan, poznati himnograf. Pored njega Sveti Jovan Damaskin sastavio je kanon, Sveti Nil Ksantopul sastavio je stihire na Gospodi vozvah, Sveti German Patrijarh carigradski sastavio je i ninje na hvalitnim stihirama. Među bogatom himnografijom nalaze se i dva pohvalna slova u čast Trojici velikih Jeraraha. Važno je naglasiti da se praznik velikih jeraraha i bogoslova najsvečanije proslavlja kod naše Pravoslavne braće Grka, kao što vasceli naš narod sa svakim toržestvom proslavlja kao svog patrona praznik Svetoga Save, prvog Arhiepiskopa i prosvetitelja srpskog, tako se i u pravoslavnoj Jeladi praznik Sveta Tri Jerarha proslavlja kao nacionalni praznik.
izvor: spc.rs
