Prostre bludnica kose pred Tebe Gospode, pruži Juda ruke bezakonicima; ona da primi oproštaj, a ovaj da primi srebrnike.
ČITANjE SVETOG JEVANĐELjA NA VELIKU SRIJEDU
Sveti Vladika Nikolaj: Beseda na Veliku Sredu
Prostre bludnica kose pred Tebe Gospode, pruži Juda ruke bezakonicima; ona da primi oproštaj, a ovaj da primi srebrnike.
Prvi greh koji se pokazao u onome svetu duhovnome jeste zavist. Satanail je pozavideo veličini Stvoritelja svoga, zbog čega je odbačen i bačen u ponore paklene tame. Kad je on otpao od Boga, otpalo je i ime Božije iz njegovog imena. Jer ime Božije na jevrejskom jeste Il. Kao u reči Emanuil ili Mihail ili Gavril. Satanail je od tada prozvat Satana. No Satanailova zavist je bila vezana sa gordošću, kao to što obično biva. Jer on je pomislio – kao što svaki otpadnik od Boga i danas pomišlja – da on može bolje i mudrije od Boga upravljati ovim Božijim svetom.Prvi greh koji se pokazao na ljudskom rodu u ovome svetu jeste opet zavist, pa odmah po tom gordost. Zavidljivi Satana došapnuo je Evi, da ona i njen muž mogu biti bogovi samo ako pogaze zapovest Božiju. U tom trenutku otrov zavisti prema Stvoritelju svome kanuo je i u dušu ženinu; a sa zavišću brzo i drugi greh, gordost, to jest luda pomisao da zaista i ona i njen muž mogu postati bogovi – kroz greh, kroz greh otpada od Boga Stvoritelja! Uz ove dve nakaradne sestre bliznakinje pokazala se odmah i treća: uz zavist i gordost javila se i bludnja. Pa kao što zavist i gordost mogu biti raznovrsne, tako je raznovrsna i bludnja. Jer bludnja može biti u mislima, u osećajima, u rečima, u delima; u duhu i u telu. No u svima svojim vrstama bludnja znači jedno isto, naime: bluđenje sa puta koji je Bog ukazao i besciljno, i besmisleno lutanje po stranputicama, koje udaljuju čoveka od Boga, oduzimaju mu od imena ono il, ime Božije, i uvršćuju ga u mračnu paradu onoga zloduha, kome je prvo od imena oduzeto il – ime Božije.
Kaže se negde, kako je prvo Eva „sobludila sa zmijom“ u Raju. Naravno, da se tu ne pomišlja na bludnju telesnu nego misaonu, jer je svaka bludnja u začetku svom misaona. A taj začetak bludnje u mislima brzo se širi posle, kao rak, po celom biću čovečijem. Istorijski – taj začetak je od Satane; te kao što su zavist i gordost satanski gresi, tako isto i bludnja je satanski greh. Uistini bludnja je i sada kao i od uvek Satanino jedino zanimanje, celo biće njegovo. U Jevanđelju nazvana je ta satanska bludnja lažju. On je laža i otac laži. I kod ljudi svaka bludnja jeste laž. Jer nije od Istine, niti hodi putem Istine, niti se stremi ka Istini, nego je besciljna, besmislena i besplodna. I u našem jeziku naziva se bludnjom svako udaljavanje od pravoga puta i cilja. Kad neko siđe s pravoga puta ili izgubi cilj svoga puta, za njega se kaže: zabludeo! To jest: uputio se lažnim putem ka lažnom cilju. Bludnja je laž, i ona dolazi od oca svake laži.
I telesna bludnja je laž. Ona je kao izraz svih bludnji čovekovih. Savršena ludost, bespuće i besciljnost. Vršenje volje ne Božije nego Satanine. Trijumf sebičnosti i beslovesnosti. Sušta laž od oca svake laži. U tu laž obukli su se Adam i Eva kada su po Sataninom receptu zahteli postati bogovi. Osetili su se nagim. I bili su nagi od Istine. I duhovni vid im je oduzet, onaj vid kojim su oni dotle gledali jedno u drugom živu božansku dušu. Ostale su im samo oči telesne, oči kojim su oni mogli videti samo telo jedno drugog. Zemlja je gledala zemlju. I zemlja je samo videla zemlju. Ljuska je posmatrala ljusku, dok je jezgro skriveno od obojega. I od tada počeli su oni rađati decu u telesnoj pohoti, to jest u bludnji ili laži. Jer nisu mislili na cilj svoga sjedinjenja, uređenog i određenog po razumu Božijem. Nisu mislili na decu nego na sebe, i to ne na sebe kao žive duše nego kao telesa. Tako se izrodilo potomstvo Adamovo u pohoti i bludnji ili laži. Ko je mogao spasti rod ljudski od te sulude bludnje osim Onaj koji se nije rodio od pohoti ni od volje tjelesne, ni od duha laži nego od Duha Svetoga i od Devojke Svete? Ko pak od ljudi može primiti spasenje osim onoga ko veruje, da je Hristos rođen od Duha Svetoga i Devojke Svete?
U današnjim čitanjima, poukama i pesmama Crkva nam pokazuje primer jedne žene grešnice, koja je sa tom verom u Sina Djeve Marije primila spasenje. Vama je svima poznato kako se to dogodilo. Ja ću ponoviti priču ukratko: Neki gubavi farisej pozvao je Gospoda Isusa na ručak. Tu je bio i Juda. Kad su seli za trpezu najednom uđe u kuću jedna žena, poznata grešnica iz grada. Donese staklenicu skupocenog mira, zađe pozadi Isusa, raspusti svoje kose, kleče i poče mirisom prati noge Gospodnje, mirisom i suzama prati, a kosom otirati. Tada se javiše dva gospodina za reč: gubavi domaćin i Juda srebroljubac. Gubavi domaćin podrugljivo reče u sebi za Isusa: da je on prorok znao bi ko i kakva ga se žena dotiče; jer je grješnica. A Juda opet, vanbračni sin neke druge grešnice prema predanju – ovaploćenje srebroljubne bludnje svoga roda i sam pogružen u finansijske apetite svoga plemena – ljutito uzviknu: zašto se ovo miro ne prodade za trista groša i ne dade siromasima?
Tako su se, dakle, protiv pokajane žene grešnice digla dva ljuta grešnika: jedan farisej sav od greha gubav telom i dušom, i jedan izdajnik koji je za 30 srebrnika prodao svoga Učitelja. No od obojice mi dobijamo po jedno dragoceno svedočanstvo, od gubavca – da grešnike niko tako ne optužuje kao grešnik, a od izdajnika – da je miro koje je ona grešnica levala na noge Isusove zaista bilo veoma skupoceno. Stajalo je trista groša, po rečima Judinim. A Juda je bio vešt to proceniti! Ukorevši obojicu kako valja Gospod se okrete uplakanoj ženi pokajnici i blago joj reče: Opraštaju ti se grijesi… Vjera tvoja pomože ti; idi s mirom (Luka 7, 37; Jov. 12, 4). I ustade žena iznova rođena, čista i svetla kao Eva pre greha; ne više grešnica no pravednica, i ne više žena nego devojka, upravo devica tek rođena Duhom Gospodnjim. Sve njene bludnje bile su skinute s njenog života kao odvratna dronjava haljina.
Evo čuda nad čudesima! Evo radosti, kojoj se angeli nebeski raduju, a od koje pakao plače! Kći Satanina postaje kći Božija. Izgubljena ovca – nađena. Besputna – upućena na put. Oslepljena gnojem satanske bludnje – progledala i videla sebe kao živu božansku dušu. Zabludela u svinjski obor – vraćena u carski dvor Oca svoga. Koja sila na zemlji može to čudo učiniti, taj prevrat u čoveku proizvesti? Kakav zbir prirodnih i kulturnih sila može tu promenu u čoveku izvršiti? Koja škola, i kakva mudrost bilo jelinska ili indijska? Niko i ništa, i opet kažem: niko i ništa osim Njega od Deve Rođenoga. Jedino On svesilni Nosilac i Sprovodilac večne nebeske sile, mogao je to čudo učiniti. On i danas čini takva čudesa, čudesa preporođaja i preokreta. Niko drugi osim On.
Priđite mu zato svi vi, grešnici i grešnice, slobodno s pokajanjem i suzama. Učinite žrtvu od svoga imanja, bludnjom stečenoga, kao ona velika pokajnica. Neka zamiriše vaša žrtva kao dragoceno miro. A svako dobro delo u ime Njegovo predstavlja pred Njim dragoceno miro, i miriše kao najmirisniji aromat. Ne pitajte, gde ćemo Ga naći, da mu stavimo naše miro, kupljeno od dobitka na bludnji našoj. Ne pitajte, gde je kuća onog gubavog fariseja, da bi našli Sina Djeve Marije. Gle, on nije više za trpezom gubavog Simona na zemlji, On je za rajskom trpezom Oca Svog na nebesima. No slobodno Mu se može i sada prići; čak i lakše nego onda, jer se ne mora niko tiskati između gubavaca i izdajnika. Svaki Mu može slobodno i lako prići. Ako hoćeš, možeš prići ikoni Njegovoj u crkvi, i prineti Mu svoje suze i svoje miro. Slobodno i hrabro, ne boj se. I ne misli, da te On neće pogledati i čuti zbog gadnih greha tvojih. Na protiv, On te čeka. On gladni i žedni za tvojim pokajanjem. On će se okrenuti od nebeske trpeze i pogledati na tebe. Samo prinesi miro u obliku ma kakve žrtve i uz to suze tvoje. I čućeš u srcu slatki glas Njegov: Opraštaju ti se grijesi; idi s mirom! I mir će vaistinu zavladati u nemirnoj duši tvojoj. Jer ćeš biti nova tvar, očišćena i rasterećena i preporođena. I veselićeš se i igrati od radosti, slaveći Hrista Boga, vazda slavljenoga na nebesi i na zemlji.
Amin.
Sinaksar u Veliku Srijedu
Stihovi:
Žena pomaza Hristovo telo mirom, i tako preteče Nikodimovu smirnu i aloju.
Na svetu i veliku sredu sveti oci su zapovedidi da činimo spomen na ženu bludnicu, koja je pomazala Gospoda mirom, jer se to desilo pred sama Spasiteljeva stradanja.
Kada je Gospod došao u Jerusalim i nalazio se u kući Simona gubavoga, pristupila mu je žena (bludnica) i izlila na Njegovu glavu skupoceno miro. Tu je ustanovljeno (da njoj činimo spomen) s ciljem da se, po reči Spasitelja, svuda i svima propoveda o tom njenom dirljivom postupku. Kojom pobudom se ona rukovodila? Pošto je primetila da je Hristos sažaljiv prema svima i druželjubiv, naročito sada, kada je videla da je On ušao u kuću gubavoga, a zakon je nalagao da se takav smatra nečistim i odlučenim od društva, ona je zaključila da će On, kao i Simonovu gubu, isceliti i njenu duševnu bolest. I eto, dok je On uveče sedeo za trpezom, ona je izliva na Njegovu glavu miro, vredno oko tri stotine dinara, to jest šezdeset asarija, deset peneza i tri srebrenika. Učenici su je sprečavali, posebno Juda Iskariotski, no Hristos je stao u njenu zaštitu da oni ne bi prekinuli njenu dobru nameru. Pri tome je spomenuo i svoj pogreb, i tako odvraćao Judu od izdajstva i udostojio ženu časti time što će se svuda po celom svetu propovedati o njenom dobrom delu.
Moramo naglasiti da se, po nekima, ista ova žena podrazumeva kod svih jevanđelista. Ali to nije tačno. Trojica, kaže sveti Zlatousti (u Besedi 13 na Mateja), govore o istoj, i nazivaju je bludnicom, a kod Jovana je potpuno druga, i to hvale dostojna Marija, Lazareva sestra, koju je odlikovao častan život, i koju Hristos, da je bila bludnica, ne bi voleo. Od njih je ova poslednja Marija, šest dana pre Pashe, u svojoj kući, u Vitaniji, dok je On uveče sedeo za trpezom, izvršila pomazanje tako što je izlila miro na prečiste noge i obrisala ih svojom kosom, i time pokazala da ga izuzetno poštuje. Ona je prinela miro Hristu kao Bogu, jer je dobro znala (Izl. 30; Post. 28 i 35) da je ulje prinošeno Bogu i u žrtvama, da su mirom pomazivani i sveštenici, da je i Jakov prelio uljem kamen posvećen Bogu. Ona je to, očigledno, prinela radi blagodarnosti Učitelju, kao Bogu, za oživljenje svoga brata. Zato joj se i ne obećava nagrada. Tu se i gunđanje čuje jedino Jude, kao lakomog čoveka. Sveti Matej i Marko kazuju da je druga žena, i to bludnica, dva dana pre Pashe, kada je Hristos još boravio u toj istoj Vitaniji, u kući Simona gubavoga, uveče, dok je sedeo za trpezom izlila to skupoceno miro na Njegovu glavu. Zbog toga svoje negodovanje prema bludnici iskazuju i učenici, koji su izvrsno znali s kakvim usrđem je to učinjeno da bi se dobila Hristova milost. Njoj je i nagrada određena u tome što će to dobro delo biti proslavljano svuda po svetu. Prema tome, neki razumeju jednu, Zlatousti, pak, po ovome, dve žene. Ima i onih koji priznaju čak tri: dve gore pomenute, u samom približavanju Hristovih stradanja, a osim ovih i treću, tačnije rečeno prvu, koja je to priredila negde oko polovine jevanđelske propovedi. Ona je bila i bludnica, i grešnica, i izlila je miro naHristove noge, ali ne u kući gubavoga, nego fariseja Simona i bez prisustva nepoznatih. Tada se jedino sam farisej sablaznio. Kao nagradu Spasitelj joj je dao otpuštenje grehova. Upravo o njoj sveti Luka kazuje oko sredine svog Jevanđelja (7,36-50), kao što je rečeno. Neposredno posle kazivanja o toj bludnici, on nastavlja govor na sledeći način: I bi poslije toga, i on prohođaše po gradovima i po selima propovijedajući i blagovijesteći Carstvo Božije (Lk 8,1), iz čega jasno proizilazi da to nije bilo za vreme stradanja. Prema tome, sudeći po vremenu, i po mestu, i po ličnostima, i po kućama, napokon, po samom načinu miropomazanja, izgleda, da su to bile tri žene: dve bludnice, a treća je Lazareva sestra Marija, koju je odlikovao sveti život. I jedna kuća je kuća fariseja Simona, druga je gubavog Simona u Vitaniji, i treća je kuća ona u kojoj su živele Marija i Marta, Lazareve sestre, u istoj toj Vitaniji, a iz ovoga se mora zaključiti da su Hristu bile priređene i dve trpeze, i obe u Vitaniji. Jedna je učinjena šest dana pre Pashe u Lazarevom domu, u kojoj je s Njim učestvovao i Lazar, o čemu sin groma govori ovako: A Isus na šest dana prije Pashe dođe u Vitaniju, gdje bješe Lazar koji umrije, koga on podiže iz mrtvih. Ondje mu pak zgotoviše večeru, i Marta služaše, a Lazar bješe jedan od onih što sjeđahu sa njim za trpezom. A Marija, uzevši litru pravoga nardova skupocjenoga mirisa, pomaza noge Isusove, i obrisa kosom svojom noge njegove (Jn. 12,13).
Druga večera bila je priređena Njemu dva dana pre Pashe, kada se Hristos još nalazio u Vitaniji, u kući Simona gubavoga, kada mu je i bludnica prišla da izlije skupoceno miro: tako kazuje sveti Matej i prenosi Hristove reči učenicima: Znate da će za dva dana biti Pasha, i ubrzo nakon ovoga nastavlja: A kad Isus bješe u Vitaniji u kući Simona gubavoga, pristupi mu žena sa alavastrovom posudom mirisa skupocjenoga, i izli na glavu njegovu kada sjeđaše za trpezom (Mt. 26,2 i 6-7). S njim je saglasan i Marko, koji govori: Bijahu još dva dana do praznika Pashe i beskvasnih hljebova… I kad on bijaše u Vitaniji u kući Simona gubavoga i sjeđaše za trpezom, dođe žena(Mk.14,1,3) itd. Zastupnici tvrdnje da četvorica jevanđelista govore o jednoj te istoj ženi koja je pomazala Gospoda mirom, da su Simon farisej i.Simon gubavi, koga neki smatraju čak ocem Lazara i njegovih sestara Marije i Marte, jedna te ista ličnost, da se radi o jednoj te istoj večeri, jednoj te istoj njegovoj kući, u Vitaniji, gde je navodno bila i velika gornja odaja, zastrta i pripremljena i gde je bila Tajna večera – misle pogrešno. Te dve večere bile su pripremljene Hristu izvan Jerusalima, u Vitaniji, šest i dva dana, kako je rečeno, pre zakonom određene Pashe, a i žene su prinele Hristu miro na različit način. A Tajna večera i velika gornja odaja bile su pripremljene u samom gradu Jerusalimu jedan dan pre zakonom određene Pashe i Hristovih stradanja, po mišljenju jednih, u kući nepoznatog čoveka, a po mišljenju drugih u kući Njegovog učenika i naprsnika Jovana, na svetom Sionu, u kojoj su se i učenici skrivali zbog straha od Judejaca, u kojoj je Toma posle Vaskrsenja metnuo svoj prst u rane od klinova i svoju ruku u Hristova rebra, u kojoj je, na Pedesetnicu, Sveti Duh sišao na apostole, i u kojoj su učinjena razna druga skrivena i tajanstvena dela.
Imajući ovo u vidu, nama se čini da više odgovara istini Zlatoustovo mišljenje, po kome se tu govori o dve žene: jednoj, o kojoj trojica jevanđelista govore da je, kao bludnica i grešnica, izlila miro na Hristovu glavu, i drugoj, kod Jovana, Mariji, Lazarevoj sestri, koja je prinela miro i izlila ga, i to na Hristove božanske noge. Jedna stvar je, takođe, večera u Vitaniji, a sasvim druga – Tajna večera. To je jasno čak iz toga što Spasitelj, posle kazivanja o toj bludnici, šalje učenike u grad da pripreme Pashu. Idite u grad tome i tome, i kažite mu: … kod tebe ću da učinim Pashu sa učenicima svojim (Mt. 2b,18). I još: I srešće vas čovjek koji nosi krčag vode… i on će vam pokazati gotovu veliku gornju odaju, zastrtu i pripremljenu: ondje nam zgotovite (Mk. 14,13-16; Lk. 22,8-13), očito, predstojeću zakonsku Pashu, koju je, došavši, i učinio s učenicima, kako govori božanstveni Zlatousti. Zatim, za vreme večere, tj. Tajne večere, nakon božanstvenog pranja nogu učenicima, Hristos ponovo seda za trpezu, predaje i našu Pashu na istom tom stolu, kako dodaje zlatorečivi Jovan. I to je tačno. A divni Jovan, kao i Marko, božanstveni jevanđelisti, označili su i kvalitet mira tako što su ga nazvali čistim i skupocenim. Misle da “pistikon” tj. verno, znači pravo, nerazblaženo i ispitane čistote, a možda je to i naziv najboljeg i prvoklasnog mira. Marko dodaje da je žena od usrđa čak razbila i sud, za koji kaže da je od alavastra, zato što je grlo tog suda bilo preusko. Taj stakleni sud, kako govori sveti Epifanije, nije imao ručke, i naziva se vikion. Miro je bilo sastavljeno od mnogih materija, a uglavnom od smirne miomirisnog cveta kinamona, mirisnog korena, miomirisnog isopa i ulja.
Duhovnim mirom pomazani, Hriste Bože, oslobodi nas od strasti koje navaljuju na nas, i pomiluj nas, jer jedan je sveti i čovekoljubac. Amin.
Srijeda Strastne sedmice – Misli za svaki dan u godini – Sveti Teofan Zatvornik
Gospod je ćutao u sredu i četvrtak do večeri, da bi se tada obratio učenicima rečju kojoj nema ravne ni u ljudskim ni u Božanskim pismima. Po ukazanju Crkve, sada iz usta Gospodnjih slušamo ukazanje da ne ometaju pomazivanje mirom, budući da se time [Njegovo telo] priprema za smrt. Pred Njegovim očima je još samo smrt – tj. završna tajna Njegovog dolaska na zemlju radi našeg spasenja. Udubimo se i mi u sagledavanje te tajanstvene smrti da bismo izvukli blagu nadu za spasenje duša naših, obremenjenim mnogim gresima. Udubimo se, kako bismo stekli nadu, jer inače ne znamo gde bismo našli mira od mučenja razbuđene savesti i kako bismo se odbranili od svesti o pravednosti Suda Božijeg nad nama, tako strašnog i neizbežnog.
