Na praznik svetog apostola Mateja odslužena je sveta Liturgija u Donjem Manastiru Ostrogu. Načalstvovao je jeromonah Jerotej, sabrat manastira, a sasluživali su: sveštenik Željan Savić, jerođakoni Zosima i Roman. Ujedno, ovo je i imendan monahu Mateju, sabratu manastira Ostrog, tako je na kraju Liturgije prerezan i slavski kolač uz srdačne čestitke o. Mateju.
Monahu Mateju neka je nazdravlje i na spasenije. Mnogaja ljeta.
Fotografije sa svete Liturgije
Sveti apostol Matej Jevanđelist
Beše Matej, sin Alfejev, najpre carinik (tj. zakupac i skupljač poreza, ili mitar), i kao takvoga vide ga Gospod u Kapernaumu i pozva: hajde za mnom. I ustavši otide za njim (Mat. 9, 9). Po tom Matej priredi doček Gospodu u svojoj kući i tu dade povod, da Gospod iskaže nekolike velike istine o svome dolasku na zemlju.
Po prijemu Sv. Duha Matej sveti propovedaše Jevanđelje u Partiji, Midiji i Etiopiji, zemlji crnačkoj. U Etiopiji postavi za episkopa nekoga Platona, sledbenika svoga, a on se povuče u molitvenu samoću u goru, gde mu se Gospod javi. Krsti ženu i sina kneza te zemlje, zbog čega se knez veoma rasrdi, i posla jednu stražu da dovede Mateja k njemu na sud. Vojnici odoše i vratiše se knezu govoreći, da čuše glas Matejev ali ga nikako ne mogoše očima videti.
Tada knez posla drugu stražu. Kada se i ova straža približi apostolu, ovoga oblista svetlost nebeska, tako silna, da vojnici ne mogoše u njega gledati, no ispunjeni strahom baciše oružje i vratiše se. Tada knez sam pođe. Približivši se sv. Mateju, zasija od ovoga takav blesak, da knez na jedanput oslepi.
No apostol sveti beše milostiva srca: on se pomoli Bogu, i knez progleda, – nažalost, progleda samo telesnim očima ali ne i duhovnim. On uhvati sv. Mateja i stavi ga na ljute muke. Naime, u dva maha ložaše veliki oganj na prsima njegovim. No sila Gospodnja sačuva ga živa i nepovređena. Tada se apostol pomoli Bogu i predade duh svoj Bogu. Knez naredi te i telo mučenikovo položiše u olovni sanduk i baciše u more.
Svetitelj se javi episkopu Platonu i reče mu o svome telu i sanduku, gde se nalazi. Episkop ode i iznese sanduk sa telom Matejevim. Videvši ovo novo čudo knez se krsti i primi ime Mateja. Zatim ostavi knez svu sujetu svetsku i primi čin prezviterski, i bogougodno posluži crkvi.
Kada umre Platon, javi se ovome Mateju apostol Matej i usavetova ga da se primi episkopstva. I tako on se primi episkopstva i bi pastir dobri mnoge godine, dok ga Gospod ne pozva u carstvo Svoje besmrtno. Sv. Matej apostol napisao je Jevanđelje na jevrejskom jeziku, koje je ubrzo prevedeno na grčki, i na grčkom do nas došlo, dok se ono na jevrejskom izgubilo. Za ovoga Jevanđelista kaže se, da nikada nije jeo meso, nego se hranio povrćem i voćem.
Usredno ot mitnici ko zvavšemu vladicje Hristu, javlšusja na zemlji čelovjekom za blagost, tomu posljedovav, apostol izbranij javilsja jesi i blagovjestnik jevangelija vseljenjej veleglasen. Sego radi čtima čestnuju pamjat, tvoju, Mateje bogoglagoljive, moli milostivago Boga, da grjehov ostavljenije podast dušam našim.
