У 14. недјељу по Духовима, 29. септембра 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свету великомученицу Јефимију, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживали су му сабрат Натанаило и јереји Бранислав Џомбић из Сремске епархије и Зарија Вуковић из Даниловграда, уз молитвено учешће великог броја вјерника, који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Одговарао је хор ”Острог” из Нових Бановаца.
Послије читања Светог Јеванђеља сабранима је бесједио о. Зарија.
– Каже Бог да је проклет човјек који се узда у човјека у којем је срце далеко од Бога. То нису ријечиобичног човјека, то су ријечи Божије. Наравно, то не значи да не вјерујемо човјеку и то не значи да мрзимо човјека, јер онда и наша сама природа и наш смисао бива оно што не треба да буде. Али прије свега и на првом мјесту мора да постоји Бог – рекао је о. Зарија.
Он је говорио о прочитаној причи о свадби и Цару.
– То је она свадба која симболично представља Царство небеско. Онај који је уредио ту свадбу за Сина свог је Бог Отац, који уређује сбадбу за Сина свог, друго лице Свете Тројице, Онај који ће судити, Онај који је алфа и омега, почетак и крај и Онај који ће судити не само православним хришћанима, него и свима народима, цијелој васељени. То је Онај који ће нам по нашим добрим дјелима судити, али и Онај који је многомилостив и Онај који ће да сви ми спасимо – бесједио је о. Зарија.
Подсјетио је да је Израиљцима било својствено у вријеме Христово оно што је и нама данас нажалост својствено, а то је да постављамо себе у центар свега и онда ту готово да нема мјеста за Бога.
– Израиљци видјевши Господа Бога, који су видјели Његова исцјељења, који су чули о Њему, који су видјели да васкрсава мртве, исцјељује болесне, подиже из мртвих, слијепима даје вид, губаве лијечи и све то није било довољно. Били су три и по године поред Њега и опет то није било довољно. Не познавши га да је Исус Христос Цар славе, мислећи да је то неко ко ће донијети њима царство земаљско, а не Царство небеско које је много изнад и надвремено и бесконачно за разлику од овог тривијалног, пролазног, које мољац и рђа кваре и којег лопов поткрада. Па за пар деценија или пар стотина година све тврђаве земаљске и сав иметак за који се трудимо уопште неће постојати. Пошто Израиљци нису препознали Господа, Господ који хоће сви да се спасемо, зове све у своје окриље и спрема нам Царство небеско за то. Међутим човјек је, како каже Свети ава Јустин, мали Бог у блату. То значи да оно блато колико год оно било велико или мало, смета нашој обући да се отиснемо и остајемо ту заглављени. А позвани смо за много више, да се обожијемо, да напредујемо. Човјек није постављен да буде статично биће, да краде Богу дане. Сваки дан је велик и сваки дан је потребан. Човјек је динамично биће који је позван да напредује и да се усавршава цијелог живота. Господ управо хоће да такви будемо – поручио је о. Зарија.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовим Даровима.
