Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача и славском трепезом љубави, 27. септембра 2024. љета Господњег, у острошкој светињи торжествено је прослављен празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, храмовна слава једне од цркава у Горњем Острогу, коју је за свог живота подигао и украсио Свети Василије Острошки Чудотворац.
Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит тверски и кишински, Руске православне цркве, г. Амвросије уз саслужење Његовог преосвештенства Епископа диоклијског Г. Пајсија, игумана острошке светиње архимандрита Сергија са братијом и бројним свештенством и свештеномонаштвом Српске и Руске православне цркве.
Ријечима празничне бесједе сабране је поздравио о. Сергије, послије читања зачала из Светог Јеванђеља о распећу Господа Исуса Христа.
– Сила крста се слави свакодневно, у сваквој свештеној радњи, у Цркви, ми се користимо крстом, ми благосиљамо једни друге крстом, ми благосиљамо твар крстом, сами себе крстом светим часним осјењујемо као најсилнијим оружјем против свакога непријатеља. Тајна Крста се слави и као празник више пута, почев од Великог петка, па на Крстовдан, на Богојављење, па ево и у данашњи дан када се слави Воздвижење Часног крста – рекао је о. Сергије.
Он се у бесједи осврнуо на духовни и историјски карактер данашњег празника.
– Овај празник је установљен првим догађајем послије ослобођења хрићанске вјере за вријеме власти Светог цара Константина и мајке му Јелене. До тада је било најстрашније бити хрићанин, бити епископ значило је бити изабран за мученика, значило је засигурно пострадати за овај Часни крст по угледу на Онога, који је на њему побиједио смрт, гријех и ђавола, нашег Господа Исуса Христа, јер Он из љубави добровољно би предан на крст сам себи и даде да му се догоди да га распну и да би својом смрћу на крсту, као најсрамнијом казном, побиједио саму смрт. Зато ми вјерујемо у Господа, и зато ми се причешћујемо Господом у Светој тајни причешћа, зато ми исповједамо храбро на сваком мјесту да вјерујемо у Бога и да јесмо Његови – рекао је острошки игуман.
Говорећи о историјском карактеру данашњег празника подсјетио да је Света царица Јелена из велике љубави и ревности према Господу отишла у Свету земљу да потражи Часни крст, на коме је распет наш Господ Исус Христос и да га са великом чашћу постави на мјесто које му припада, а у храм Божији.
– Са муком је нађен крст. Крст је био покопан испод градског смећа, то јест, спуштен је у рупу и на њега је 300 година бацано градско смеће и можете мислити колико је то било страшно доћи до Часног крста. Али љубав и ревност Свете царице Јелене за Крст часни је била таква да је она кад су радници посустајали и људи, бацала златнике да они копајући до златника раскопају што више и тако су нађена три крста. Христов крст и двојице разбојника с Њиме распетих. И била је дилема који је аутентично онај Крст на коме је Господ наш распет. Пролазила је поворка са мртвацем и они су поставили сваки крст на мртваца и на ономе који је био Господњи мртвац је васкрсао и било је јасно да је тај Крст, онај Крст који је читав род људски освештао, односно обожио сами Господ својом смрћу. И тада је крст постављен на мјесто свето – бесједио је о. Сергије.
Додао је да данас заправо прослављамо догађај из 7. вијека, када је незнабожачки цар Козрој однио крст у ропство и лишио народ таквог благослова, да има могућност да се клања Часном крсту, али је благочестиви цар Ираклије са својом војском ослободио Часни крст и вратио га на мјесто поштовања.
– Цар Ираклије је понио Часни крст обучен у царску порфиру са свим знаковима царског достојанства, златом тканим одјећама, али му нека сила није дала да носи крст тако одјевен. Тада се обукао у просту одјећу и онда је с лакоћом изнио Крст пред народом и оба пута је крст дизан визан три пута, јер мношто народа није могло да дођи да се поклони. Ево и данас на светом богослужењу тако радимо, сјећајући се тога догађаја – истако је о. Сергије.
Подсјетио је на ријечи великог Његоша ”крст носити нама је суђено”.
– Заиста сви ми носимо, сав свијет, сваки човјек носи једну врсту крст. Никоме није лако у овом свијету, јер овдје је ипак мјесто испитивања наше вјере, наше личности. И благо онима који су схватили да је носити крст највећа част и милост Божија, те без роптања све што им дође, тешко изнесу, благодарећи Богу за то. И благодарећи Богу и за свако добро, јер Бог нам даје све што нам даје на наше спасење даје. Ми смо дужни да са благодарињем Богу изнесемо свој крст. Свети цар Константин и царица Јелена су показали први, а хиљаде других и милиони и безброј светих људи су показали да је смирење најсигурнији пут спасења. Прихватили свој крст, да кажем, поново и без роптања радосно изнијели га до кончине свога овоземаљског живота – поручио је о Сергије.
Послије причешћивања вјерних, Преосвећени владика Пајсије са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који је поводом храмовне славе припремила острошка обитељ на челу са игуманом Сергијем.
Владика Пајсије захвалио је Митрополиту Амвросију што је дошао да на овај велики празник служи у острошкој светињи, а Митрополит Амвросије заблагодарио је Миторполиту Јоаникију и Епископу Пајсију на гостопримству.
– Ми смо сви призвани да узмемо крст свој и да идемо за Христом и да се не заустављамо и окрећемо назад, без роптања, с радошћу, трпљењем и што је најважније с љубављу, јер се Он оваплотио ради нас људи и ради нашег спасења, ради нас је распет на крсту и васкрсао трећи дан да би нас учинио својим причасницима. Братски благодарим Митрополиту Јоаникију на благослову да данас служимо у вој древној светој обитељи, да се помолимо над моштима Светог Василија Острошког Чудотворца. Хвала владици Пајсију, игуману Сергију, вама драга браћо и сестре на молитви и српском народу за исрекну и велику љубав према руском народу – поручио је Митрополит Амвросије.
Обраћање Митополита Амвросија и Епископа Пајсија
Прослава Kрстовдана настављена је за посном славском трпезом љубави у Доњем манастиру.
