У четврту недјељу по Васкрсењу Христовом, 26. маја 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свету мученицу Гликерију, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеормонах Владимир, а саслуживали су му јеромонах Лазар из Галичске епархије Руске Православне Цркве и острошки сабрат јеромонах Натанаило.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија. Литургији су молитвено присуствовали бројни вјерници који су из разних крајева свијета дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотворцу.
Прије причешћивања вјерних сабранима је бесједио о. Владимир.
– Ако сте јутрос пажљиво слушали блаженство, чули смо да се каже тамо Господ нас избави од работе вражије, од дјела ћевољег. А које је то дјело? То је дјело браћо и сестре, не љубави, то је мржња. Ђаво је онај који је престао да буде анђео, који је престао да буде у сагласу са својом природом, јер је он створен, има природу анђела, али је желио да буде као Бог и стропоштао се, пао је са неба. Он није хтио да буде са онима који су њему слични, једнаки анђели, и постао је ђаво, једна затворена, нељубећа конструкција, која је себе уништила и која жели уништење читавоме роду људском. И када год, драга браћо и сестре, ми престанемо да љубимо Бога или ближњега, ми постајемо мали демони, ођавољени сасуди, ђавоља дјеца. Ђаво увијек тежи да рани срце наше, да нас зарази том мржњом, да удахне ту мржњу у нас, према Богу и према ближњима – објаснио је о. Владимир.
Он је потом сабраним вјерницима исповиједио једну своју лошу помисао коју је јутрос примио.
– Ево јутрос, ја могу да вам се исповиједим, отац Николај ми је рекао како му је игуман поклонио сат и ја сам осјетио ту помисао, зашто мени није поклонио. Примате ово као моју исповијест, али то је истина. Зашто њему? Е то је та стријела ђавоља. И није проблем кад имате такву помисао, проблем је ако останете у тој помисли. Ако та помисао почне да вас храни, па почнете да размишљате тако, па почнете да дјелујете у складу са тому помисли. А када ви примате ту помисао, па онда истргнете ту стријелу ђавољу из срца и кажете, Господе Боже, нисам ја достојан, треба мој брат да има предност, да се њему чини добро, и ја треба моме брату да се радујем и његовоме успјеху. Е тада побиједијеш ђавола – поручио је о. Владимир.
Нагласио је да се таква ђавоља помисао уселила у многе свјетске државе, које данас желе страдални српски народ да прогласе геноцидним. И тако, казао је о. Владимир, српски народ страда на правди Божијој.
– Ми заиста страдамо на правди Божијој. Али доћи ће вријеме када ћемо маћи те екстере, те клинове, којима су нас приковали и устати са крста, из гроба, и васкрснути. И показати да је српски народ много страдао. Да српски народ није једна мрзилачка, нељубећа, демонска, ђавоља, зла конструкција, него да је то народ апсолутне љубави. Љубави према свему и свакоме – истакао је о. Владимир.
На крају богослужења, послије причешћивања вјерних, сабране је поздравио о. Лазар из Русије који је поручио да не треба да будемо раслабљени бећ да долазимо на службе, као и да чинимо све да не дозволимо да дође до тога да са одра као овај раслабљени тражимо од Господа да нас исцијели.
– Дајте да пребивамо у духу љубави, радости и мира, да љубимо ближње своје. Било какав тај ближњи да је. Породица је велика, много је разних браће и сестара. И када погледамо, ми смо са балканским словенским народима увијек били једно. Увијек смо били заједно и Русија, и Бјелорусија, и Украјина. Сви смо браћа и сестре. Нас је сјединио Хрисос и нико нас не може раздвојити и зато је важно да Христос пребива у срцима нашим. Ми хришћани немамо нације, ми смо сви Христови и сви ћемо се срести у Царству Небеском – поручио је о. Лазар из Русије.
