Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Г. Јоаникије служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у недјељу 1/14. јануара 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Обрезање Господа Исуса Христа и великог учитеља Црвке Светог Василија Великог – Нову годину.
Саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије, сабраћа аримандрит Мирон, јеромонаси Роман и Николај, ораховачко-перашки парох Јован Васић и јерођакон Сионије сабрат Цетињског манастира.
На крају Литургије сабранима је бесједио Високопреосвећени митрополит Јоаникије.
– Данас прослављамо Обрезање Христово и гледамо на снисхођење Божије нама људима, који нам је послао свога јединородног Сина да се изједначи са нама, да прими људску природу, али и да истовремено прими и наше гријехе, нашу биједу, наше поножење и осуду и смрт, да би нас ослободио и биједе, и понижења, и смрти, и осуде и да би нам даровао нови живот. Човјек је склон да све оно што је велико и узвишено претвори у формалност. И тако је то и било, мада међу многим старозавјетним правдницима било је и оних који су се зауста борили са собом и обрезивали су своје грешне мисли, и ријечи, и видимо то кроз читање Старог завјета и видимо како су се поједини праведници тако усправили и заиста постали свети Божоији угодници. Поједини од њих су толико били испуњени благодати Духа светога па су могли правилно видјети и расудити не само ствари у свом времену, него су гледали својим духовним очима и у будућност и предвиђали и Бог им је јављао шта ће бити и како он устројава спасење овог свијета – рекао је Митрополит Јоаникије.
Истакао је да је Господ примио обрезање и да тај догађај обиљежавамо уочи Богојављења, у чему се види непосредна веза између ова два догађаја.
– Господ као Богомладенац примио је обрезање, али је тиме указао да ће нам дати духовно обрезање, да ће нам устројити бању поновног рођења, да се препородимо, да се обрежу срца наша и наше мисли и да рађају прави истински плод. Као што воћка задивља ако се не обрезује и не може да даје своје плодове, и све више закржњава, задивљава, све више њен плод љут, све рјеђи, али ако се обрезује и ако се његује, она даје лијепе плодове. Тако и човјек. Ако достигне обрезање срца и обрезање мисли, а то је духовно обрезање, односно Свето крштење, то је заправо сав онај живот православних хришћана који је у сагласности са Светом Тајном крштења, који значи непрестано духовно напредовање и цвјетање. Ту љепоту и славу истинских слугу Божијих показао је светитељ којег данас прослављамо, Свети Василије Велики, имењак Светог Василија Острошког. И један и други су показали шта значи сила духовног обрезања, шта значи то обрезивати воћку, шта значи то стално радити на њиви своје душе и трудити се да та њива што боље роди и да донесе што слађе, цвјетније и благословеније плодове. Тако је Свети Василије Велики у своје вријеме постао не само велики богослов, велики мислилац, него је био и узор врлинског живота у сваком погледу – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Свети Василије Велики архиепсиком Кесаријски
Рођен у време цара Константина. Још као некрштен учио се 15 година у Атини философији, реторици, астрономији и свима осталим светским наукама тога времена. Школски другови су му били: Григорије Богослов и Јулијан, доцнији цар одступник. У зрелим годинама крстио се на реци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом. Био епископ Кесарије Кападокијске близу 10 година, а завршио свој земни живот напунив 50 година од рођења. Велики поборник Православља, велика луча моралне чистоте и ревности верске, велики богословски ум, велики стројитељ и стуб цркве Божје – Василије се пунозаслужно назива Великим. У црквеној служби назива се пчелом цркве Христове, која носи мед вернима и жаоком својом боде јеретике. Сачувана су многобројна дела овога Оца Цркве, богословска, апологетска, подвижничка и канонска; исто тако и служба, названа по његовом имену. Ова служба служи се 10 пута у години, и то: 1. јануара, уочи Божића, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста осим Цветне, на Велики Четвртак и на Велику Суботу. Мирно се упокоји св. Василије 1. јануара 379. год. и пресели у царство Христово.
