У 22. недјељу по Духовима, на празник Свеог апостола Јакова, првог Епископа јерусалимског, 5. новембра 2023. љета Господњег, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Роман и Николај, као и протојереј-ставрофор Синиша Јанковић, бјелопољски парох.
Одговарала су острошка братија предвођена протосинђелом Илијом, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
О богаташу који се облачаше у златну порфиру и сиромаху Лазару који стајаше поред његових врата и коме се тијело распадаш, послије читања јеванђеља бесједио је о. Синиша.
– Господ не помиње име богаташа, али помиње име убогог Лазара, зато што је Лазаревео име уписано у књигу вјечности, а име несрећног богаташа није. Зато Господ и не помиње његово име. Како се облачио богаташ, таква је и била душа Лазарева, у злато и порфиру. А с друге стране, какво је било тијело Лазарево које се распадало и пси су лизали гној његов, таква је била душа богаташева. Када је умро Лазар, анђели су дошли и узели душу његову. Лазар се у овом животу молио само за једно, да се само насити мрвама које падаху са трпезе господареве. Али богаташ није то ни примјећивао, није примјећивао ни Лазара јер никада није гледао са своје висине у најкрадњу низину у којој се налазио убоги Лазар – бесједио је о. Синиша.
О. Синиша је објаснио и шта се десило када умире богаташ, а шта кад се упокојио убоги Лазар.
– Када је умро богаташ, пошто смо ми друштво лицемјерно, градске власти организују сахрану, па су се многи утркивали који ће да дође на сахрану. Међутим, када су га однијели сахранише га и крај, завршено. Нема оне вјечне и непролазне истине, нема Царства небескога. А када је са друге стране умро убоги Лазар, анђели су његову душу узели и понијели у вјечни мир. Када је умро убоги Лазар, нико из окружења то није ни примијетио. Цјелокупни живот и једног и другог је заправо огледало и једног и другог. Цјелокупни њихов живот био је слика и прилика једног другоме, као што је била свечана сахрана богаташа, тако је са друге стране била радост убогог Лазара када се упокјио и отишао са овог материјалног свијета – рекао је о. Синиша истакавши да нам Господ говори ову причу да нас упути и посавјетује да овај пролазни и материјални живот који живимо овдје и сада, својим начином и својим живљењем, замијенимо вјечним и непролазним.
Сабрано монаштво и вјерни народ, присајединили су се причестивши се Светим Тајнама Тијела и Крви Господа Исуса Христа.
