Његово преосвештенство Епископ Г. Јован (Пурић), некадашњи острошки игуман и високопреподобни архимандрит Сергије, садашњи игуман острошке светиње, саборно и молитвено су прославили своје небеске заступнике Светог апостола и јеванђелисту Јована Богослова и Преподобног Сергија Радоњешког, на Светој архијерејској Литургији у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу , у 18. недјељу по Духовима, 8. октобра 2023. љета Господњег.
Епископу Јовану и игуману Сергију саслуживала су острошка сабраћа протосинђел Илија, јеромонаси Роман и Николај и јерођакон Зосима, као и никшићки архијерејски намјесник протојереј-ставрофор Слободан Јокић и зетски парох јереј Бојан Радуновић.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија и Дечији црквени хор Бранко из Лесковца.
У архипастиркој бесједи, Епископ Јован подсјетио је на живот Светог Јована Богослова.
– Јован Богослов као возљубљени ученик добио је откорвење и благодат. Ријетко ко од апостола је имао такав позив и такав дар богословља, зато је и добио тај епитет у Цркви да је први Богослов. Не само што се наслонио на груди Господа Исуса Христа, на Тајној вечери и што је био дјевственик, и што је био млад, веома млад, најмлађи од апостола. У Јеванђељу видимо да је имао велики страх Божији кад су трчали на гроб Господњи. Каже трчаше веома брзо и први дође до гроба, али није смио да уђе. Његово биће је устрепетало више него другог апостола Петра зато што је то саставни дио људске природе, страха али и младости, али и велике љубави коју је добио, која је услов богословља. Боље рећи, молитва је услов богословља, молитвеност, јер ако се истински молимо, што ће чинити и један други ученик љубљени Преподобни Сергије Радоњешки. Он је такође из дјетињства и младости као Јован Богослов био сав предат тој љубави безазлености, незлобивости, нелукавства. Ево човјека у коме нема лукавства. И управо та тајна тишине Божије, ћутања, је извор богословља– рекао је Владика Јован.
Објаснио је и саброну прославу двојице великих светитеља и угодндика Божијих, иако се Свети Јован Богослов календарски прославља сјутра.
– Догодило се да су ова два празника један до другога, а кад је велики дан благословом Цркве и настојатеља, тај празник може се пренијети у саборни, недјељни дан, показујући тајну саброности и прослављања светих, подсјећајући на њихов живот, примајући њихову благодат и њихов благослов, а истовремено освјежавајући себе лично на дан свога ангела хранитеља, на дан свога монашења. Тако се нама договдило чудесно Божијом милошћу да дођемо у ову светињу и да добијемо призвање и да нас наши оци којих се сјећамо сада молитвено, који су на небу са овим свецима који су нас привели и замонашили, да се прво помолимо Богу у дому Светог Василија, да се они моле за оца нашег Сергија, јер имендан славимо, а не славимо рођендане земаљске. Главни рођендан јесте када се упокојимо и када идемо на небо. То је улазак у вјечност. То свјетско како је ушло међу хришћане и начин на који људи обиљежавају неке дане, добро је и да има сусрета било каквог, јер је дошло вријеме да се његује индивидуализам у породицама, па чак продире и у манастире и парохијске заједнице. Најбољи начин да превазиђемо културу егоизма саврменог човјека који је уморан од себе и као уморан хита код светитеља са се одмори. Најважнији одмор јесте кад се ослободимо гријеха и када не оговарамо другога и не проносимо туђе гријехе, јер не знамо кад се ко каје, кад пада и кад устаје. Зато нас опомиње Свети Василије и острошка светиња, чим је он толико милостив не само за своје из свога стада, него и за друге који овдје долазе на поклоњење, то је знак оне љубави коју је имао Свети Јован Богослов и Преподобни Сергије Радоњешки – бесједио је Епископ Јован.
Честитајући имендан оцу Сергију, некадашњи острошки игуман Владика Јован пожелио му је да у домаћинству Светог Василија заиста буде прави домаћин.
– Желим оцу Сергију да буде сатрудник, јер смо ми домаћи сви у дому Божијем, у дому Оца небескога, јер дом Очев јесте цијела васељена. И заиста човјек као уморан од себе, од све технике спољашње, многог причања, жели тишину и мир да осјети, коју су имали ови свети људи. Преподобни отац наш Сергије Радоњешки је показао ту љубав у манастиру који је стално распињање и стална жртва, узимање туђег гријеха на себе, жртве, страдања и нека би та жртва била надахнуће оцу нашем Сергију. Нека га Господ укријепи, а вас братију молим да слушате, да имате послушање, јер је бити послушан најтеже. Послушност у цркви, у манастиру, покрива многе грјехове – поручио је Владика Јован.
У славу Божију, а у част њихових небеских покорвитеља Светог Јована Богослова и Преподобног Сергија Радоњешког, епископ Јован и игуман Сергије са саслужитељима, благосиљали су и пререзали славски колач поводом имендана.
На крају богослужења имендане је честитао никшићки парох о. Слободан, сјећајући се прошлих времена у острошкој светињи.
– Овдје у овој острошкој обитељи смо се рађали за духовни живот и за живот вјечни. Овдје су игумановали велики оци од Светог Василија, па до наших времена митрополита Амфилохија и наших данашњих слављеника владике Јована и оца Сергија. Давна је то љубав и заједница, вишедеценијска. Овдје смо се окупљали око оца Лазара који је почео да обнавља ову обитељ, а онда је наставио владика Јован и отац Сергије. Увијек је лијепо бити са овим људима јер они носе управо ријеч Божију, свједоче је својим животом. Владика Јован носи име Апостола љубави и овдје док је био ми смо долазили као дјеца, момци, студнети, увијек је био отворена срца за све наше потребе. Увијек нас је прихватао а послије кад смо постали свештеници заједно с њим смо служили и Господу Жртву приносили. Оца Сергија мог брата знам још од студентских дана гдје смо се упознали крај скута владике Атанасија, па онда овдје опет код оца Василија, темеља нашег постојања који је најбољи од свих нас. Та братска љубав је дубока, искрена и чиста. Нека ти Господ умножи дарове, нека ти умножи љубав, да ти Свети Василије буде руководитељ и да се окупљамо на овај дан и друге дане у вој обитељи на многа дивна и блага љета – рекао је о.Слободан.
Заједничарење је настављено за славском трпезом љубави.
