Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трепезом љубави, 27. септембра 2023. љета Господњег, у острошкој светињи торжествено је прослављен празник Воздвижења Часног Крста – Крстовдан, храмовна слава једне од цркава у Горњем Острогу, коју је за свог живота подигао и украсио Свети Василије Острошки Чудотворац.
Светом Литургијом началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживало му је бројно свештенство и свештеномонаштво уз молитвено учешће бројног монаштва и вјероног народа.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља ријечима празничне бесједе обратио се игуман Сергије.
– Господ самог Себе из љубави даје као жртву живу, узима све гријехе свијета и приноси за нас Себе на крст и даје нам се. Шта се дешава на крсту? Христос Господ распет на крсту, као Богочовјек, Његова људска природа, Себе даје да Га смрт прими. Али пошто је Он Богочовјек, нема другог бога који је спасио човјека и побјеђује смрт. Он је једини као Бог и човјек могао да својом смрћу побиједи смрт, јер смрт није могла да држи живот. Господ је и живот, Створитељ и Животодавац и смрт је Његовом смрћу побијеђена, тако што није могла да Га одржи у својој власт, него је слиа божанска побиједила силу смрти и Он васкрсава. Својим васкрсењем даје свима онима који повјерују у Њега и крсте се, своје Тијело и своју Крв, али и живот вјечни. Господ спасење није предвидио само за неке праеднике, него је диван Господ, дао могућност да се спаси сваки човјек у сваком тренутку свог живота, а то је овај час и дан, да се покаје и крене за Њим – бесједио је о. Сергије.
Подсјтио је на чудесни проналазак Крста Господњег.
– Света Јелена, мајка Цара Константина пуна љубави Божије и поштовања према Његовом Часном крсту, пошла је да пронађе крст Господњи. И крст је пронађен. Он је био затрпан смећем, али Божијим провиђењем сазнало се гдје је и постоји предање да је Света Царица Јелена бацала дукате и људи би ишли да их траже и тако су прокопали мјесто гдје су била три крста, Господњи и двојице разбојника распетих с Њим. Дилема, који је крст Господњи ријешена је тако што су туда преносили мртваца, прислонили су сваки од крстова на њега и онај који је био Господњи крст, при додиру мртваца, мртвац је оживио – подсјетио је о. Сергије.
Острошки игуман је казао и да данас прослављамо Воздвижење Часног крста у Јерусалиму.
– Други значајан догађај који данас прослављамо јесте када је Цар Ираклије ослободио Крст Господњи из ропства незнабожаца и хтио је да га узнесе у царском одијелу, али није му се дало. Онда је Патријарх Макарије рекао цару да се обуче у смирено одијело човјека и као тако одјевен, смиреног духа, смирене мисли, даје му се снага да изнесе и подигне Крст пред читавим народом. Из тога можемо да научимо да ако је он као цар требао да скине своју горду царску одјећу и смирен донесе Крст до краја, требало би и ми да се поучимо врло важној чињеници о Крсту Христовом, да и ми као људи не гордећи се него искрено вјерујући, али и храбро живјећи и исповиједамо своју вјеру и успијемо да свој крст донесемо до циља и уђемо са Господом гдје су и Пресвета Богородица и светитељи Божији у Царство небеско – поручио је о. Сергије.
Бесједа о.Сергија на Крстовдан
На крају Литургије саслужитељи су благосиљали и пререзали славски колач, који су поводом храмовне славе, а у част Воздвижења Часног крста Господњег припремила острошка братија.
Цркву Часног Крста подигао је настојатељ острошког манастира јеромонах Исаија 1665. године са благословом Св. Василија Острошког. Као и црква Ваведења Пресвете Богородице живописана је 1667. године. У опширном натпису изнад врата, на западном зиду, пише да је осликавање благословио захумски митрополит кир Василије, однсоно Свети Василије. Као ктитор који се старао о градњи и живописању, помиње се игуман, јеромонах Исаија, из Оногошта из села Попа. Фреске су вјешто прилагођене скученом н неправилном простору зидова. Декорацију цркве радио је мајстор Радул, један од најплоднијих сликара тога времена.
