У 10. недјељу по Духовима 13. августа 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог праведног Евдокима и Свету мученицу Јулиту – Госпојинске покладе, молитвено је било у острошкој светињи.
Игуман острошки архимандрит Сергије началствовао је Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживали су му свештеници из Епархије шумадијске Ненад Милојевић и Стефан Дамјановић, свештеник Емануил, јереј Јован Васић парох ораовачко-перашки и острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о исцјељењу младића који је патио од мјесечарења, а коме апостоли нису могли да помогну, сабранима је бесједио о. Јован, подсјећајући да Господ у овој причи изговара ријечи ”о роде невејрни и покварени, докле ћу бити с вама и докле ћу вас трпјети”.
– Заиста у Светом Јеванђељу нема много мјеста гдје Господ изговара овакве ријечи. Ове ријечи се односе на ону палу у гријеху заглављену и заробљену људску природу. Али Господ по човјекољубљу своме и љубављу својој каже ”дајте га овамо” и исцјељује ово момче запријетивши духу нечистом. А онда касније, апостоли питају Господа зашто га они нијесу исцијелили, а Господ им одговара ”за невјеровање ваше”. А овај род, каже Господ, исцјељује се постом и молитвом. Видите колико је вјера темељ свог нашег кретања – рекао је о. Јован.
Наспрам праве вјере, Божије вјере, тврде вјере, живе вјере у Бога живога, нажалост у нашим душама и нашим срцима људским често се гаји и пушта коријене лажна вјера, невјера, крива вјера, маловјерје, сујевјерје, а наш народ ће рећи да постоји и пасја вјера, истако је о. Јован.
– Људско срце које је по лику Божије саздано, оно хита, има тај покрет ка Богу по природи, али нажалост у тим страстима нашим овоземаљским и палој природи и гријесима, долази до тога ми људи често умјесто прве вјере изображавамо и исповиједамо и крећемо се лажном вјером. Због тога овдје, у овој светињи призвани смо свим бићем својим, да отворимо срце своје, да чујемо ријечи ове из Светог Јеванђеља ”о роде невјерни и покварени”. А како се лијечимо од тога до живом и правом вјером. А та жива и права вјера, тврда вјера, Божија вјера, она ће да рађа плодове, а те плодове моћи ћемо да видимо у молитви и у посту. Јер род зли, тај род невјерни пале природе наше изгони се и ослобађамо се од окова затворености у том гријеху постом и молитвом. То су, како нас свети оци уче, два анђелска крила која људску душу ослобађају од тог рода невјерног и поквареног и узносе ка Господу – казао је о. Јован.
Ту живу вјеру свједочи управо онај који нас је сабрао овдје, Свети отац Василије.
– Да Господ није посвједочио његову живу вјеру и његовог претходника, вјероватно ни ове греде, ова пећина и ова пустиња острошка би биле као друге пустиње. Али Господ посвједочује преко угодника свога Исаије и његовог после наследника Светог Василија, да се Господ настани у срцу човјековом и ту пустиња постаје оаза. Данас баш овдје, стотине и хиљаде људи хита овом камену, зато што је Гопспод пројавио кроз праву вјеру ту силу свога присуства, ту силу своје љубави, управо ту силу којом је Он исцијелио овога младића кога је отац довео – говорио је о. Јован подсјећајући да Господ на крају овог Јеванђеља први пут открива како ће Га предати у руке људске, да ће пострадати, али и да ће васкрснути.
Током Литургије сабрани, међу којима је било много дјеце, примили су Свето Причешће.
