Светом Литургијом, поменом палим српским јунацима прије Косова, од Косова до данашњих дана, резањем славског колача поводом храмовне славе капелице посвећене Светим српским Новомученицима, поменом блаженопочившем архимандриту Лазару и славском трпезом љубави, у острошком скиту Јован Долу код Никшића 28.јуна саборно и молитвено је прослављен Видовдан.
Светом службом Божијом у цркви посвећеној Светом кнезу Лазару и Новомученицима српским началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживали су му протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох и острошка сабраћа јеромонаси Владимир и Роман, јерођакон Атанасије, уз молитвено учешће бројног монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних видовданску бесједу произнио је о. Владимир, подсјећајући на ријечи Светог Владике Николаја Велимировића који је рекао да се код Светог Саве и осталих светих Немањића учимо како да живимо по вјери, а код Цара Лазара и других српских мученика који положише животе на Косову Пољу, како да умиремо за нашу вјеру.
– Видимо да један другог надопуњују, Свети Сава и Свети Цар Лазар. Косовски завјет не почиње од Цара Лазара. На почетку српске државе имамо косовски завјет, зато што је косовски завјет у бити опредјељење за Царство небеско, а то опредјељење имамо и прије Цара Лазара. То се дешава са нашим оцем, великим жупаном Стефаном Немањом који је оставио земно царство и дошао код свога сина на Свету Гору Атонску и ту имамо први примјер како Срби бирају Царство небеско у односу на Царство земаљско. Остављају сву власт овога свијета и Свети Сава као принц престолонаследник, моли се, дозива свога оца и Свети Симеон долази на Свету Гору и постаје обичан монах, онај који се одрекао свијета, свих удобности и бира Царство небеско. Већ од тада почиње косовски завјет у српском народу – рекао је о. Владимир.
Објаснио је и да је суштина националне српске идеје интегрализам, симфонија између цркве и државе од кога се данас , како је рекао, боје либералне демократе.
– Све им говорите, само им не говорите о могућности цркве и државе, зато што би они да сатјерају цркву у храмове и да се ми само обраћамо вама вјерујућима, да не смијемо да изађемо у друштво, да не смијемо да изађемо у свијет и да је црква наш минимални простор гдје ми треба да се обраћамо људима. Значи да народ не припада нама, а народ је Божији, народ је Цркве, то је наша паства и ми не можемо да се одрекнемо свијета и друштва, јер се одричемо Христа који је рекао “идите свим народима”. Није рекао затворите се у храмове па онда само проповиједајте појединцима који дођу у храмове – бесједио је о. Владимир.
Нагласио је да када су светитељи нешто сјединили, Свети Сава аутокефалном црквом, а Свети Симеон благословеном државом, ту нема свађа, нема антагонизама између владара црквеног и владара свјетовног, зато што иза оба владара је један идеал, а то је светост, рекао је о. Владимир.
– Свети Цар Лазар је дакле имао на кога да се угледа. Он је само наставио то опредјељење Светог Симеона, Светог Саве, Монаха Симона, првог крунисаног краља Стефана у Жичи. Значи, Свети Цар Лазар је само наставио ту свештену традицију опредјељења за Царство небеско. То не значи да презиремо земаљско, него кад дође стани – пани да радошћу пригрлимо Царство небеско. Није случајно што је он причестио војску у цркви Самодрежи уочи косовске битке, по угледу на Спаситеља Христа који је уочи свога страдања крсног причестио своје апостоле. И као што је Христос имао издајника, тако је нажалост и Цар Лазар имао издајника, мада се данас воде многе расправе да ли је Вук Бранковић издао. Треба и ми као Цар Лазар да се опредијелимо за небеско, Божије – поручио је о. Владимир.
Сабрано монаштво и вјерници причестили се на Литругији Светим Христовим Тајнама.
Саслужитељи су потом благосиљали и пререзали славски колач који су поводом храмовне славе припремила острошка братија на челу са игуманом Сергијем.
Богослужење у цркви Светих Новомученика Српских завршено је поменом палим српским јунацима и витезовима прије Косова, од Косова до данашњих дана, за Крст часни и слободу свету.
Помен је настављен на гробу блаженопочившег архимандрита Лазара Аџића који је носио име Светог Кнеза Лазара, дугогодишњег острошког игумана, чијом заслугом је засијала светиња Јован Дола, али и обновљене бројне монашке обитељи.
Над гробом о. Лазара бесједио је игуман Сергије.
– Трпећи и одупирући се злу добром у себи, опстајемо као свједоци оних који су кренули за Христом као што су то били они који су претрпјели физичке и тјелесне муке, мислим да ништа мање није ни данашње вријеме, ни она времена када под привидним добром морамо да водимо најљућу борбу са непријатељем спасења рода људскога, нарочито хришћани православни са нечастивим, да наше душе не озлоби. Као што је озлобио душе оним лудим дјевојкама које понесоше свјетиљке, али без уља остадоше у тами непрепознате од Онога за којим су пошле, а не сретоше се с њим. То уље јеванђељске доброте нека не нестане у жижцима наших душа него да се храбро поставимо и у искушењима тјелесним кад непријатељ завојевач хоће да нам узме душу, да нам ближње наше одвоји од нас и од Бога и од свете Цркве и када у нама заживи било какво зло, непраштање, мржња, невјерје, полувјерје, празновјерје, да са свим тим биткама останемо са овима које славимо и који су узор и анђелима на небу, они који положише живот свој за свету вјеру, за Христа свога и за нас – истакао је о. Сергије.
Прослава Видовдана у Јован Долу настављена је уз славску трпезу љубави коју су припремила острошка братија.
