У шесту недјељу Часног поста, када наша Света Црква прославља Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим – Цвијети 9. априла 2023. љета Господњег, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је јерej Владимир Милуновић, рогамско-пиперски парох, а саслуживала су му острошка сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и бројних вјерника, који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотвроцу.
Бесједећи сабранима, о. Владимир острошки подсјетио је да је васкрсење Лазарево највеће чудо Христово, јер је васкрсао човјека који је четири дана био у гробу и већ био у процесу труљења.
– Христос је показао једно дивно чуди и тиме знаменује и предображава опште васкрсење. Све што је Господ обећао и рекао и све што проповједсамо у нашој вјери, то ће се испунити. И испуниће се опште васкрсење. Ми нећемо само душама наслиједити Царство небеско, него ће други пут, други долазак Христов бити и остварити се и Господ ће нас све позвати по имену као Лазара, Лазаре изађи напоље. Свети оци кажу да је морао да каже ”Лазаре”, јер је таква стваралачка сила Божија да је реако ”изађи напоље”, сви би мртви изашли. Али још није дошао час општег васкрсења, па је Христос морао да прозове тачно Њега. Када дође вријеме и нас ће Христос да васкрсне. Ово чудо Христово у Витанији када је васкрсао Лазара прави ту разлику између пророка и Сина Божијег. Овим чудом Он показује да ово не могу да учине пророци, већ само Онај који је рођен од Оца небескога у вјечности, који се рађа од Пречисте Дјеве Марије – бесједио је о. Владимир.
Он је подсјетио да послије Васкрсења Лазаревог народ излази, благосиља Христа и поздравља Га, али нажалост, тај исти народ, за некх 5-6 дана клицаће на Велики петак Пилату, подстакнут злобом ђавола али и старјешина јудејских, ”узми, распни га”.
– То је поука и наук свима нама, да будемо у вјери непоколебљиви, да не дозволимо да наша вјера буде данас оваква за Христа, а сјутра против Христа, него да увијек кличемо Христу. Благословен си који си дошао у овај свијет, благословен си који долазиш нама на Светој Литургији, благословен си који нам се дајеш у Светоме Тијелу и Крви Твојој, благословен си који пребиваш у Светом Василију Острошком Чудотворцу и преко њега нас исцјељујеш и тјешиш – рекао је о. Владимир.
бесједа о.Владимира на Цвијети
Подсјећајући сабране како су на Цвијети говорили блажнопочивши Патријарх Павле и Митрополит Амфилохије, сабранима је празник честитао и о. Владимир Милуновић.
Сабрани који посте Васкршњи пост причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Господње, а вјерницима су подијељене освештане врбове гранчице које је, по предању, народ бацао пред Исусом који је на магарету ушао у Јерусалим.
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети
Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс.
Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи у рукама палмове гранчице.
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске горе, рече двојици ученика: „Идите у село које је пред вами, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам ко год шта рекне, кажите: требају Господу! – и одмах ће их дати“. Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га узјаха и на њему крете у Јерусалим.
Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору, они који га пратише повикаше: „Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев!“ Али Исус је целим путем био жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини, заплака се и рече: „О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан, шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си похођен“.
Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се запиташе: „Ко је то?“, а из гомиле народа одговорише: „Исус, пророк из Назарета Галилејског“. Потом Христос уђе у храм, где су били кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом завлада велико одушевљење, те му клицаху: „Осана, Сину Давидовом, Цару Израиљском!“ Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: „Чујеш ли то што ови говоре?“, нашта им он одговори: „Зар нисте никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу“.
Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витинију.
Канон за овај празник написао је Косма Мелод – Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се представља како Христос јаше на магарету, а прате Га ученици, док народ простире своје хаљине и баца гранчице на пут.
