У другу припремну недјељу пред Васкршњи пост – Недјељу о блудном сину, 12. фебрауара 2023. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Света Три Јерарха, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, уз саслужење јерођакона Зосиме. Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
На Литургији је прочитано Јеванђеље о блудном сину, а сабранима је прије причешћа бесједио о. Владимир.
– Проблем данашње приче је овај други брат, овај који је остао уз оца. То је некако свима нама на укор, свима нама опомена. Овом причом Христос жели нас да упозори да не будемо фарисеји, зато што су фарисеји они који су били стално у храму Божијем, који су тору, писмо Божије проповиједали људима, дакле они људи који су требали да буду свјетлост свијету. Е када се та свјетлост свијета помрачи, онда је то велико зло. Онда они који су призвани да буду блиски Богу, браћа и сестре Богу, пријатељи Божији, онда они постају фарисеји. Данашње Јеванђеље је опомена да не будемо фарисеји који ће да узму Христа свога и да га разапну – рекао је о. Владимир.
Објаснио је да када осуђуејмо ближњега онда ми не прихватамо Бога да је љубав, него желимо да Бог дејствује по принципима наше пале логике и нашег палог људског разума.
– Дајте да се запитамо сви, шта се то дешава с нама, како ми хришћани можемо да постанемо фарисеји. Како то да идемо у храмове и да се причешћујемо, да смо спољашње беспрекорни у обредима, али срце остаје затворено иза разних бедема гдје Дух Свети и благодат Божија не може да дође. Човјек, рекло би се, стално је у цркви, долази код Светог Василија, причешћује се, али нажалост његов унутрашњи човјек далеко је од цркве. Како да урадимо да тај наш унутрашњи човјек прими благодат духа Светога? Како да отворимо срца наша и душе наше ка Богу? Дајте заиста да видимо шта је то што наше срце не прима благодат Божију, чиме смо га оградили, стијенама самољубља, среброљубља, самооправдања и онда не можемо да примимо благодат Божију, не можемо да љубавним очима гледамо на ближње, него очима осуде, прекора, зависти, мржње, љубоморе, а то нису Христови људи. Џаба нам причешћивање сваки дан, све ће нам то бити на осуду и на суд ако не будемо имали у срцу једну бдитељност, пажњу, ако наше срце не буде љубави пуно, ако не буде христоцентрично да у свему видимо Христа, да љубимо Христа у свакој твари, о чему је Достојевски говорио – рекао је о. Владимир.
Сабрани на Литургији причестили су се Светим Тајнама Тијела и Крви Господа Исуса Христа.
СВЕТА ТРИ ЈЕРАРХА
Епископ евхаитски Јован имаде једну визију у сну, наиме, најпре му се јавише сваки од ова три светитеља у великој слави и красоти, а потом сва три заједно. Тада му рекоше – ми смо једно у Бога, као што видиш, и ништа нема у нама противречно… нити има међу нама првог ни другог. Још посаветоваше светитељи Епископа Јована, да им он напише једну заједничку службу, и да им се одреди један заједнички дан празника. (из житија Светих Преподобног Јустина Ћелијског).
Заједнички празник три велика богоносна угодника, Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. Данашњи празник установљен је услед препирања и поделе међу хришћанима тога времена, који је од ова три светитеља већи. По сведочанству преподобног Јустина Ћелијског, једни су говорили да је Василије Велики највећи: јер је дубоко зашао у тајну бића; јер се врлинама уподобио Ангелима; али и јер је био више небески него ли земаљски човек. Светог Јована Златоуста сматраху мањим од Василија: јер је тобож супротност Василију, и лако је опраштао грешницима, и брзо је привлачио покајању. – Други пак, напротив, уздизаху божанственог Златоуста, и говораху да је он већи од Василија и Григорија: јер је веома човекољубив; јер разуме слабост људске природе; јер својим слаткоречивим и јасним учењем све нас води, и грешнике покајању приводи; јер оба два друга оца надмашује мноштвом својих красноречивих књига, и узвишеношћу и ширином мисли. – А трећи, волећи највише књиге Григорија Богослова, говораху да је он већи од Василија и Златоуста: јер својим дивним и китњастим стилом, узвишеношћу и дубином мисли, и свежином израза, превазилази све старе мудраце грчке и све нове мудраце црквене. И тако једни се назваше Василијани, други Григоријани, а трећи Јованити.
Промислом Божијим, а захваљујући мудром и врлинском Архијереју Јовану евхаитском, ова подела је престала установљењем заједничког празника. Тиме је Црква потврдила да су сва тројица велики, и да сваки
од њих има посебни дар којим је Бога прославио и којим се прославио овде на земљи. Три светила, три светилника, три извора живе воде. Не зна се који је већи и мудрији од њих. Поменути Епископ евхаисти Јован, себе је уградио у свештену историју Цркве, не само због преданог служења и предавању вољи Божијој, већ и због своје дивне делатности на пољу црквеног песништва. Наиме, он је један од знаметих химнографа 11. века, а посебно је познат по састављању похвалних песама на Богородичине празнике, као и на празнике Светих Ангела, Светог Великомученика Георгија, Света Три Јерарха и Светог мученика Теодора Тирона. Саставио је и многе службе и каноне. Установљени заједнчки празник потврдио је само да су Свети Василије Велики, Свети Григорије Богослов и Свети Јован Златоуст, заједнички по много чему: Заједничка је њихова неизмерна љубав према Господу, заједнички је њихов подвиг, заједничка је и њихова вера, заједничка је њихова оданост Цркви, заједничка је и њихова испуњеност Духом Светим, али пре свега заједнички је њихов крајњи циљ, а то је сједињење са Господом, те слободно можемо рећи да је ово празник сједињења разједињеног човечанства. По речима једног врлинског пастира: Света Три богоносна Јерарха јесу по Божанском образу Свете Тројице сједињени у једно, јер димензија хришћанског начина постојања и јесте заснована по образу Свете Тројице.
Са друге стране свако од њих имао је и неке своје специфичности: Свети Василије Велики био је велик у књижевној мудрости, реторици и философији. Свети Григорије Богослов своју величину исказао је у богословствовању и светости врлинског живота, док је Свети Јован Златоусти себе истакао дивним беседама и тумачењу Светог Писма. Заједничко је за Светог Василија Великог и Светог Јована Златоустог саствљање анфора Светих Литургија које носе њихова имена, а које се до данас служе у Светој Цркви. Сваки од ова три светила Цркве, поред овог заједничког, имају и свој засебни празник: Свети Василије Велики (1/14. јануара) , Свети Григорије Богослов (25. јануара/7.фебруар), Свети Јован Златоусти (13/26. новембра и 27. јануара/9. фебруара).
Богослужење празника Света Три Јерарха
Ви који сте са Апостолима једнаки и учитељи Васељене, Владику свих молите: Да дарује мир Васељени и душама нашим велику милост.
Службу Света Три Јерарха саставио је Епископ Евхаитски Јован, познати химнограф. Поред њега Свети Јован Дамаскин саставио је канон, Свети Нил Ксантопул саставио је стихире на Господи возвах, Свети Герман Патријарх цариградски саставио је и ниње на хвалитним стихирама. Међу богатом химнографијом налазе се и два похвална слова у част Тројици великих Јерараха. Важно је нагласити да се празник великих јерараха и богослова најсвечаније прославља код наше Православне браће Грка, као што васцели наш народ са сваким торжеством прославља као свог патрона празник Светога Саве, првог Архиепископа и просветитеља српског, тако се и у православној Јелади празник Света Три Јерарха прославља као национални празник.
извор: spc.rs
