Шеснаеста недјеља по Духовима, 2. октобра 2022. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Трофима, Саватија и Доримедонта, литургијски је прослављена у острошкој светињи.
Светом Литургијом у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат протосинђел Илија, а саслуживали су му игуман архимандрит Сергије и сабраћа јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и јереј Светозар Арсовски из Митрополије београдско-карловачке.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о талантима и крсту, сабрано монаштво и вјерни народ поучавао је протосинђел Илија.
– Прича о талантима је прича о томе како треба да изгледа онај који је приправан за Царство Божије. Та прича је наставак приче о 10 дјевојака, пет мудрих и пет лудих. Сада се коначно објашњава шта значи бити приправан за Царство Божије. У античко доба, талант је значио суму новца, који је вриједио око 6 хиљада дневницља, што је отприлике 20 година радног стажа. То је новац који ријетко ко може да заради да има на једном мјесту. Господар, који је, показаће се касније сам Бог, својим слугама даје таланте. Он је једном слуги дао 5 таланата, а другом два, а трећем један и оставио их да их чувају – рекао је о. Илија.
Потом је отишао на неко вријеме.
– Онда је отишао на неко вријеме. Двојица од ових тројице слуга били су приправни за то и они су у складу са својим могућностима и у складу са оним што им је он дао, радили, пословали и одговорили на захтјев свог господара, и умножили те таланте и зарадили дупло више. И када је дошао тај господар он је им је рекао да уђу у радост господара свога. Ту се види да је то присан однос, односно однос Оца и Сина, односно Бога и Његових вјерних који Га слиједе, а не само однос некога ко има новац и ко даје другоме да му зарађује. Овај трећи нажалост није успио да схвати шта значи то бити приправан за Царство Божије и шта значи спремати се за Царство Божије и он бојећи се за то сребро свог господара, није одговорио на његов позив, јер је закопао то сребро. Када је овај дошао он му је само вратио своје и то му је било одузето, јер оно што не заслужујемо треба да буде одузето. И каже, ономе ко има, ономе ко се труди даће се и преко онога што му треба и он ће увијек имати, а онај који се не труди, који је уског срца и који нема ширину да схвати шта Отац тражи од њега, он ће бити прогнан у таму најкрајњу – бесједио је о. Илија.
У другој причи о крсту, говори се о идењу за Христом, као и у преходној причи, истакао је о. Илија.
– Христова ријеч ”ко хоће да иде замном и да узме крст свој” значила је прихватање могућности и смртне казне. Ту се показала велика храброст Христових ученика и следбеника, који су имали храброст да Га слиједе, јер су били свјесни шта може да им се догоди уколико крену за Христом, а може да им се догоди оно што се десило њиховом Учитељу, који је ради наших грјехова добровољно страдао и васкрсао и показао нам шта треба да радимо- поручио је протосинђел Илија.
Сабрани који су се постом и молитвом припремали, примили су Свето Причешће.
