Празник Успенија Пресвете Богородице – Велика Госпојина саборно и молитвено прослављен је у острошкој светињи у петак 28. августа 2020. љета Господњег.
Свету Литургију у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служио је острошки сабрат јеромонах Владимир, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Сабрани који су постили Великогоспојински пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће.
На крају богослужења празник је честитао о. Владимир, говорећи да се данас слави Она коју славе и прослављају анђели на небесима.
– Данас прослављамо Њено славно успеније на небо, Њену смрт. Али није то смрт. Браћо и сестре овдје се разликује успење Пресвете Богородице од смрти обичног грјешника. Онај ко је са Христом не познаје смрт. Смрт је за њега само кратак сан, а Она која је носила у утроби својој Бога оваплоћеног, Која Га је оставши Дјева на рукама носила и у крилу држала и Која је све дане Његовог живота била уз Њега и на Голготи када је трпио страшне крсне муке за спасење рода људског, Она није одмакла од Њега него је у све дане била уз Њега. За Њу дакле не постоји смрт, постоји само сан којим је она уснула и видимо да је три дана послије Њеног представљења апостоли су видјели да се Богородица није само душом вазнијела на небо, него да је и тијелом васкрснула – казао је о. Владимир.
Овај дивни догађај, подсјетио је о. Владимир, праћен је и оним људима које је нахушкао сам ђаво и испунио их мржњом према Богородици, којису хтјели да приђу и да оборе тај пречисти кивот у коме су апостоли на раменима носили пречисто тијело Владичице Богородице.
– Међу њима је био један јудејски свештеник Атоније можда највише затрован том мржњом, који је пришао и дрско ухватио кивот и хтио да га баци на земљу. Тада се јавио невидљиви анђео и мачем му одсјекао руке, а Петар му је рекао да ако исповиједи вјеру да је Исус Христос месија кога чекаше оци и праоци и кога ми чекасмо и дочекасмо, доживјећеш чудо. Тада је он сав у сузама исповиједио да је Исус Христос Син Бога живога и да је Она чије је тијело хтио да обори на земљу родила Бога учовјеченога и тада се десило чудо и његове руке су се вратиле на мјесто одале су биле одсјечене – подсјетио је о. Владимир.
Нагласио је да се у овом догађају види слика саме Цркве, која се кроз овај пали свијет креће, као што се Богородица у свештеном кивоту креће од куће Светог Јована Богослова до Гетсиманије.
– Многи као овај Атоније покушавају да приђу Цркви, односно оном видљивом, али не виде силу Божију, не виде Силу Божију и анђеле који носе Цркву до Царства небеског. Они покушавају да узму Цркву у руке своје и да је оборе на земљу, да је скрену са тог њеног пута, да је оборе у провалију ништавила, пропасти и уништења. Али онда кад ми видимо да смо изгубљени, тада наступа Господ, пружа нам руку као овом безбожном Атонију коме даје покајање. Ми знамо да је тако било и да ће тако бити. И они који данас нападају Цркву, који приступају том свештеном кивоту Цркве, покушавају да га оборе и сруше у пропаст и ништавило, ми знамо да неће успјети. Али молимо се за њих, јер су то наша браћа – закључио је о. Владимир.
Бесједа о. Владимира на Успење Пресвете Богородице
Прослава празника настављена је уз трпезу љубави.
