Рођење Пресвете Богородице – Мала Госпојина молитвено је прослављена у острошкој светињи у понедјељак 21. септембра 2026. љета Господњег.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживали су му архимандрит Данило Љуботина из Митрополије Загребачко-љубљанске, острошка сабраћа: архимандрит Мирон, јеромонах Нектарије и јерођакон Сергије, као и јереј Дарко Јовановић из Епархије Будимљанско-никшићке.
Честитајући сабраном монаштву и вјерном народу велики празник о. Роман је подсјетио да је Богородица дошла на овај свијет од престарјелих и бездјетних родитеља Јоакима и Ане, који су били цјеломудрени у вјери, у мисли, у намјери у срцу иако као бедјетни проказани пред јеврејским народом јер нијесу имали дјецу.
– И после толико времена чекања и трпљења и подношења срамоте и поруге и понижења, Господ је припремио ова два богословена бића, очистивши их од страсти и гријеха, кроз то што су трпјели, кроз то што су чекали, очистивши њихове душе и припремиши за нешто најљепше и најсветије, осим Господа наравно, што је мајка икад родила, а то је да зачну и да роде Марију, Дјеву Богородицу која је дошла на овај свијет и која је од самога почетка и прије самога почетка и доласка на овај свијет била преназначена да буде Мајка Спаситеља, да буде Она која ће проћи кроз храм Божји као троипогодишња дјевојчица и да Она као таква прошавши кроз храм Божји буде храм, Она и њена утроба, храм Бога живога, храм Бога несмјестивога. Као Она која је обухватила у својој утроби необухватљивога Бога, а Она која је шира од небеса, зато што је примила Онога који је виши од небеса у своју малу дјевичанску утробу, бивајући дјевојка и прије рођења и у току рођења и после рођења – бесједио је о. Роман.
Свети правдени Јоаким и Ана су Пресвету Богородицу васпитали у духу побожности, у духу вјере праотачке, учили је закону Божијем.
– Замислите колико је мало прошло времена од Њеног рођења до њеног уласка у храм, само три и по године. Они нису то, како да кажемо, као родитељи жалили, него су знали да је Она Богом изабрана и да из свога топлог и очинског и мајчинског њедра мора да иде у храм Божији, да би она освештала све своје претке уназад и све своје потомке. Наравно потомке у мало ширем смислу унапријед који ће доћи, заправо све нас, постајући Мајка несмјестљивога Бога и боравећи у храму толико година, до 12. своје године. Бивала је и код заручника и старатеља свога Јосифа још двије или три године и тада јој долази Архангел Гаврило и даје јој благу вијест да ће Она зачети, да ће родити Сина и да ће му дати име Емануил, што значи с нама Бог – рекао је о. Роман, додајући да је то Бог који је дошао у тијело, овоплотио се да би род људски пали спасио.
Пресвета Богоридца је, казао је о. Роман, заправо мост између земље и неба, посредница нашега спасења.
– Мајка над мајкама, не само Мајка Божија него Мајка свих нас јер нам је кроз Њу дошло спасење, искупљење, избављење. Преко Пресвете Богородице, браћо и сестре се осликава и сва трагедија људског рода. Све оно што смо ми у суштини, Пресвета Богородица је дала да будемо више од тога што јесмо, а то је да будемо Богови, не по природи и суштини, него по благодати, као што је Она постала. Задала нам је много већи циљ и много већи степен у односу на спасење, да то не буде само избављење од адских мука и боравак у Царству Небеском и Рају као спасење од пакла, него много више и јаче да то буде обожење, да то буде светост, да то буде непрестано причешивање нествореним Божијим енергијама у којима се она налази и које нам црпи из божанске ризнице Његовог бића и дијели овдје на земљи већ двије хиљаде година и до другог долазка Христовога то ће и даље радити, док смо живи и док постојимо. Мајка Божија Дјева, њено основно својство је дјевственост,дјевственост и ума и срца и тијела. Дакле та чистота које смо се ми данас одрекли, она је Богу мила– поручио је о. Роман.
Сабрани су на Литургији примили Свето Причешће.
