Svetom Liturgijom u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu 6. septembra 2026. ljeta Gospodnjeg proslavljena je 14. nedjelja po Duhovima i praznik Svetog sveštenomučenika Evtihija, Svete mučenice Sire i Svetog sveštenomučenika Kozme Etolskog.
Ostroški sabrat jeromonah Nikolaj načalstvovao je Svetom službom Božijom, a sasluživali su mu sabraća jeromonasi Natanailo i Nektarije, protojerej Nikola Radović barski paroh i jerej Boban Senović.
Bogougodnim pojanjem odgovarala su ostroška bratija, uz molitveno učešće ostroškog igumana arhimandrita Sergija, ostroškog monaštva i vjernog naroda.
Gospodnju priču o svadbi i Carstvu nebeskom nakon pročitanog Jevanđelja sabranima je tumačio o. Boban.
– Bog kada je stvarao čovjeka stvorio ga je po Svom liku i obličiju da bude stvoren i da bude za spasenje. I kada mu je utkao dušu njegovu, ona je bila tu da svjedoči Hrista i da ide za Hristom, i na taj način je traži svoje spasenje. I Gospod je dušu čovječju smatao kao svoju nevjestu koja treba i sa kojim treba da bude sjedinjen. U današnjem Jevanđelju mi vidimo i tumačimo da je Gospod Car pozovao sluge svoje i rekao im da idu i da pozovu zvanice ne bi ni se odazvali toj velikoj svadbi. A šta je svadba, nego Carstvo Božije, a šta je car, nego Gospod naš Isus Hristos, a šta su sluge njegove koji se izađoše da traže zvanice, nego svi oni proroci i na kraju Svetij Jovan Krstitelj koji je propovijedao ”Pokrajte se jer se približilo Carstvo Božije”. I naravno jevreji koji su bili okamenjenog srca i koji su čekali mesiju, oni nisu prepoznali Gospoda našeg Isusa Hrista kao svoga Spasitelja, oni nisu došli na tu svadbu i nisu došli da isprate Gospoda kao njegove zvanice – besjedio je o. Boban.
On je podsjetio da je car, odnosno Gospod tada opet rekao drugim slugama da idu po raskršćima i trgovima i da traže još zvanica.
– A šta su druge sluge nego sveti apostoli koji su direktno išli suda po svijetu, po Maloj Aziji, po Evropi, po Rusiji, svuda su išli i propovijedali Hristovo Jevanđelje. I šta se tada dešava, napuljila se pozba, zvanica, došli su svi i svi su bili prisutni, Gospod je ušao da vidi kakva je to sada jedna zvanica, kakvi su sad tu svi tu ljudi koji su došli, jer je sve bilo pripremeno. Tada se napunio prostor, došle su zvanice i sve je bilo pripremljeno. A šta je bilo pripremljeno? Pripremeno je bilo spasenje, jer je Gospod prij toga stradao na krstu, vaskrsao i dao nami puteve i smejnice kako mi da se spasavamo kroz Sveto Pričešće, kroz svete vrline, kroz ispunjavanje Svetih Božijih zapovijesti. I kada je obišao zvanice, video je jednog čoveka koji nije bio obučen u svadbeno ruho. On ga naziva prijateljem jer nije htio da ga unizi, već je htio i njega koji nije bio spreman da ispoštuje. Ali kad je vidio da je on potpuno nepripremljen, naređuje slugama da ga sveži u bace u najkradnju tamu. Ovde se misli, tumače sveti i oci, da su ovom čovjeku od svojih strasti i od svojih loših djela već bile svezane ruke i noge, jer nije mogao da ide ka Gospodu, nije mogo da bude učesnik sveukupne zajednice i zato je on već bio svezan. I na taj način na Gospod pokušava nam objasti da je mi možemo da budemo svezeni, naše ruke da budu svezene, i noge i ruke, ako ne živimo po Hristu i ne živimo ako po Jevanđelju Gospodnjem – poručio je o.Boban.
Sabrani su na Liturgiji primili Sveto Pričešće.
