Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу 6. септембра 2026. љета Господњег прослављена је 14. недјеља по Духовима и празник Светог свештеномученика Евтихија, Свете мученице Сире и Светог свештеномученика Козме Етолског.
Острошки сабрат јеромонах Николај началствовао је Светом службом Божијом, а саслуживали су му сабраћа јеромонаси Натанаило и Нектарије, протојереј Никола Радовић барски парох и јереј Бобан Сеновић.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, острошког монаштва и вјерног народа.
Господњу причу о свадби и Царству небеском након прочитаног Јеванђеља сабранима је тумачио о. Бобан.
– Бог када је стварао човјека створио га је по Свом лику и обличију да буде створен и да буде за спасење. И када му је уткао душу његову, она је била ту да свједочи Христа и да иде за Христом, и на тај начин је тражи своје спасење. И Господ је душу човјечју сматао као своју невјесту која треба и са којим треба да буде сједињен. У данашњем Јеванђељу ми видимо и тумачимо да је Господ Цар позовао слуге своје и рекао им да иду и да позову званице не би ни се одазвали тој великој свадби. А шта је свадба, него Царство Божије, а шта је цар, него Господ наш Исус Христос, а шта су слуге његове који се изађоше да траже званице, него сви они пророци и на крају Светиј Јован Крститељ који је проповиједао ”Покрајте се јер се приближило Царство Божије”. И наравно јевреји који су били окамењеног срца и који су чекали месију, они нису препознали Господа нашег Исуса Христа као свога Спаситеља, они нису дошли на ту свадбу и нису дошли да испрате Господа као његове званице – бесједио је о. Бобан.
Он је подсјетио да је цар, односно Господ тада опет рекао другим слугама да иду по раскршћима и трговима и да траже још званица.
– А шта су друге слуге него свети апостоли који су директно ишли суда по свијету, по Малој Азији, по Европи, по Русији, свуда су ишли и проповиједали Христово Јеванђеље. И шта се тада дешава, напуљила се позба, званица, дошли су сви и сви су били присутни, Господ је ушао да види каква је то сада једна званица, какви су сад ту сви ту људи који су дошли, јер је све било припремено. Тада се напунио простор, дошле су званице и све је било припремљено. А шта је било припремљено? Припремено је било спасење, јер је Господ приј тога страдао на крсту, васкрсао и дао нами путеве и смејнице како ми да се спасавамо кроз Свето Причешће, кроз свете врлине, кроз испуњавање Светих Божијих заповијести. И када је обишао званице, видео је једног човека који није био обучен у свадбено рухо. Он га назива пријатељем јер није хтио да га унизи, већ је хтио и њега који није био спреман да испоштује. Али кад је видио да је он потпуно неприпремљен, наређује слугама да га свежи у баце у најкрадњу таму. Овде се мисли, тумаче свети и оци, да су овом човјеку од својих страсти и од својих лоших дјела већ биле свезане руке и ноге, јер није могао да иде ка Господу, није мого да буде учесник свеукупне заједнице и зато је он већ био свезан. И на тај начин на Господ покушава нам објасти да је ми можемо да будемо свезени, наше руке да буду свезене, и ноге и руке, ако не живимо по Христу и не живимо ако по Јеванђељу Господњем – поручио је о.Бобан.
Сабрани су на Литургији примили Свето Причешће.
