Велики празник славног и чудесног Успења Пресвете Богородице – Велика Госпојина, молитвено је прослављен у Острогу у петак 28. августа 2026. године.
Острошки јеромонах Николај началствовао је Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа: архимандрит Мирон, јеромонаси Натанаило и Нектарије и јерођакон Сергије, као и јереј Горан Личина из Епархије Будимљанско-никшићке.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Сабрани који су се вишедневним постом припремали за овај велики празник, примили су Свето Причешће.
Велики Госпођиндан има дугу традицију прослављања на овим просторима, а вјековима уназад до данас велики сабори на овај велики празник одржавају се у Манастиру Острог и другим великим светињама. Велики број цркава у Црној Гори посвећен је Пресветој Богородици и Њеном Успењу, па данас славе бројне светиње попут манастира: Морача, Пива, Савина, Дајбабе и других.
УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Пресвета Дјева Марија, Богородица, посредница нашег спасења, поживела је још доста дуго после Вазнесења Сина свог. Док је умирао на крсту, Син њен, Исус Христос на чување ју је предао Светом Јовану Богослову. У његовом дому, на Сиону, живела је она у непрестаној молитви ишчекујући дан када ће отићи Сину свом. Често је походила сва она места која су подсећала на велике догађаје и велика дела Сина Њеног. Својим молитвама, саветима, кротошћу и трпељивошћу помагала је Она светим апостолима у ширењу Божје речи. Најдуже времена у молитви проводила је на Јелеонској Гори, молећи Бога да је што пре узме себи.
И тако једном док се молила јави јој се архангел Гаврило и бловести јој да ће кроз три дана да се упокоји, нашта се Она веома обрадовала. Пожелела је да пре свог упокојења види још једном све апостоле и жеља јој би испуњена. Ношени крилима анђела и на облацима, скупише се сви апостоли да последњи пут заблагодаре овој Мајци над мајкама, Пресветој Богородици. Опростивши се од њих, Она предаде свој дух Богу. Ковчег са Њеним светим моштима уз пратњу мноштва хришћана пренели су у Гетсимански Врт, у гробницу родитеља Њених, Светих Јоакима и Ане. Док су га носили кроз град, из њега се непрестано ширио благоухани мирис. Један од јеврејских свештеника дрзну се те рукама дохвати ковчег, али му у том тренутку обе руке отпадоше, те он поверова у Христа и оне му се повратише. (извор: spc.rs)
