У Четврту недјељу по Васкрсењу, Недјељу Раслабљеног, 3. маја 2026. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља преподобне Теодора Трихина, Јоасафа Српског и Светог Николаја Жичког, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа јеромонах Натанаило и јерођакон Сергије, као и протојереј Стефан Миловановић из Епархије Будимљанско-никшићке.
Острошки игуман архимандрит Сергије молитвено је учествовао у евхаристијском сабрању, као и бројно монаштво и вјерни народ.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија предвођена острошким сабратом јерођаконом Зосимом.
Ријечима празничне бесједе послије читања Светог Јеванђеља о исцјељењу раслабљеног човјека у бањи, сабранима се обратио о. Стефан.
– Данас, као и тада, као и вјековима прије тог догађаја, у нас људе, као гријех уселио се егоизм, то јест себичност. И та себичност гдје ми не видимо свога ближњег, гдје све потчињавамо себи, својим поривима, и небитно да ли је неко у већој или маљој невољи од нас, ми идемо за својимегом, линијом мањег отпора, да себи олакшамо живот. А онда имамо другу врсту егоизма, то јест себичност која је усмјерена на заједницу, гдје се та себичност одражава тако што ми за заједницу прихватамо само тренутну заједницу у којој живимо, рецимо, као породицу или колектив гдје радимо, или другу врсту заједнице, и свој егоизам усмјеравамо на ту заједницу, негледајући ону праву и реалну заједницу којој треба да тежимо, то јесте заједницу са Христом Господом, а која се остварује кроз заједницу са својим ближњим – бесједио је о. Стефан.
Подсјетио је да човјек који лежи на одру непомичан 38 година чека да га неко спусти у воду кад се узбурка.
– Ту су лежали и многи други, сухи, хроми, како пише у Јеванђељу глуви, слијепи, од својих грехова, или непокајаних грехова, или посљедица родитељских грехова које они треба да отплате, да би се пројавила милост и љубав Божија. А онда га Господ пита да ли желиш да будеш здрав? Човјека које лежи на одру, можда је и бесмислено питати да ли жели да буде здрав, али Господ му као човјеку даје слободну вољу, даје му право избора. Свети оци ову Бању Витезду тумаче Светим крштењем, гдје као што је ту силазио Анђео да заталаса воду, и онај који први уђе у воду бивао је исцијењен, тако исто и Дух Свети данас преко воде на крштењу исцељује нас од тог грешног насљеђа, даје нам нову могућност, пита нас да ли желимо да будемо здрави. И он одговара да жели да буде здрав. 38 година је чекао, није се ниједног момента поколебао, питање је, а то Господ зна, у каква стања је његова душа западала и какве смо биле мисли у неким моментима, где се надао да ће бити исцелјен, али се исцеливао његов ближњи уместо њега, а он опет није одустао од тога да буде здрав, не само здрав тјелесно, него да буде здрав и духовно, да се врати у оно првобитно стање– рекао је о. Стефан подсјећајући да су га Јевреји тада осудили што је исцијељен носио одар свој у суботу, не схватајући суштину овог чудесног догађаја.
Он је истакао да је на нама велико питање да ли ми желимо да будемо здрави, да ли желимо да се исцијелимо од гријеха егоизма и себичности.
– Ако смо ми задобили исцјељење као појединци или као заједница, то је тек први корак ка нашем спасењу и то не значи да свог ближњег треба да прескочимо и заобиђемо, већ нам Господ говори како је урадио нама, тако и ми, да чинимо једни другима, да носимо бремена једни другима, да будемо једни другима на спасење, на исцелјење, да будемо онај који ће тог брата који је болестан да спусти у ту живу воду благодати, да га примакне благодатном извору, непролазном и непресушном, са којег се напајамо, да га поведе на Свету Литургију, да га научи да се исповиједи код свештеника, да се кроз причешће искрено цијелим својим бићем сједини са својим Творцем. Е, тек онда смо потпуно исцијељени, када се са братом приближимо и када се нађемо своме ближњем у невољи, и у муци, и у пајтљи, али исто тако када му се нађемо и у добру – поручио је о. Стефан.
Сабрани који су се постом и молитвом припремали, примили су Свето Причешће.
