Острошки игуман архимандрит Сергије началствовао је празничном Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у недјељу по Васкрсењу Христовом – Томину недјељу, 19. априла 2026. године, када наша Света Црква молитвено прославља Светог Евтихија, патријарха цариградског.
Саслуживала су му сабраћа јеромонаси Роман и Николај и јерођакон Сергије, протојереј Зоран Бубања из Епархије Будимљанско-никшићке и јереј Мирослав Михаиловић.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија предвођена јерођаконом Зосимом, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Током Литургије причитано је Свето Јеванђеље о доласку васкрслог Господа Исуса Христа међу ученике, када један од њих Свети апостол Тома није вјеровао да је то Христос, док није опипао ране Његове.
Сабрани који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком, примили су Свето Причешће.
ТОМИНА НЕДЈЕЉА
Томина недјеља је прва недјеља послије Васкрса. Назива се још и Недјеља Антипасхе, Бијела недјеља. Новом недјељом се назива, јер почетак свих недјеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи и његовом неверству у Христово Васкрсење.
Тог дана је апостол Тома своје невјерје замијенио вјером. Сумње апостола Томе је уклонио сам Господ, ушавши кроз затворена врата у просторију у којој су се налазили апостоли окупљени на молитву, рекавши Томи да опипа Његове ране. Након тога, апостол Тома је узвикнуо: Господ мој и Бог мој! У богослужењу Томине недеље, поред главне теме о увјерењу апостола Томе у Васкрсење Христово, спомиње се и славни Силазак Исуса Христа у Ад (величаније), гдје је умрлима објавио своју побједу над гријехом и смрћу и своје вјечно прослављење (1Пт 3, 18-19). Поредак службе тога дана, као и њен садржај, није обичан, васкрсан. Ово као да је поредак једнога од дванаест празника, само без паримеја, али са литијом, са певањем нарочитих стихира које описују догађај који се празнује.
Од Томине недјеље се опет врше молитве за умрле, након прекида унутар периода који је почео од Лазареве суботе. Из овог периода забране су изузети четрдесетодневни парастоси, сагласно прописима Типика. На дан после Томине недеље, у Побусани понедељак, служе се парастоси на гробљима, чиме живи као да честитају својим упокојеним сродницима и ближњима радосни празник Васкрсења Христовог. На парастосима и сахранама на гробљу све до оданија Васкрса уместо Свјатиј Боже пева се Христос воскресе.
извор: spc.rs
