Пета недјеља Часног поста – Глувна, посвећена Преподобној Марији Египћанки, саборно и молитвено је прослављена у острошкој светињи 29. марта 2026. љета Господњег, када наша Света Црква слави Светог мученика Савина Египћанина и Светог апостола Аристовула.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Натанаило и јерођакон Сергије, као и протојереј Милош Цицмил из Епархије Будимљанско-никшићке.
Уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, бројног монаштва и вјерног народа, богоугодним појањем одговарала су острошка братија.
Послије читања Светог Јеванђеља, сабранима је бесједио о. Милош.
Он је подсјетио сабране да се пости пета седмица Часног поста и да у дане поста треба чешће читати Свето Јеванђеље.
– Како би лакше постили овај пост, треба, да подражавамо читање Светог Јеванђеља што чешће, нарочите у данима, када је пост. Свети оци кажу, да људска душа, када се уздиже ка небу трудом, да је носе два крила. Један је пост, а други је молитва. Када се молимо у посту највише се треба осврнути на трећи дио молитве Преподобног Јефрема Сирина која каже ”О Господе Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у вјекове, амин – бесједио је о. Милош.
Истакао је да пета седмица поста није Глувна зато што она по природи нема неког слуха, већ зато што нас опомиње да човјек треба да мало проникне у себе, да буде тиши у јавности, а гласан у срцу своме, да завапи и да затражи опроштај од Господа нашега за све што је лоше чинио ближњем, а кроз то и себи самом, јер Господ не жели смрти грешника, него да се врати и жив буде.
– Заповијест каже ”љуби Господа Бога свога свом душом својом, свом силом, односно снагом својом и свом мишљу својом”. Док је Господ за љубав према ближњем као мјеру одредио једнакост, заповједивши нам ”љуби ближњега свога као себе самог”. Е сада, сви који се труде смјерности као врлини и који се труде да подражавају смјерност као врлину, они могу искрено да воле једни друге, јер како бисмо могли очекивати да докучимо до вратница Царства Небескога ако не можемо да волимо слику и прилику Божију у ближњем своме. Јер сви смо једнаки удови Тијела Христовога, сви они који су крштени водом и Духом светим. И зато, угледавши се на смјерност коју нам Бог нуди кроз читав свој примјер, овдје као човјек међу нама на земљи, знамо да Он који је Цар славе, који је без гријеха, коме се клањају све силе и војске плакао је као дјете у јаслама, као пријатељ ридао је над гробом Лазаревим, као страдалник плакао је над Јерусалимом, а као праведно јагња Божије страдао је на крсту и васкрсао и тиме разбио окове Ада и нама ријешио највећи проблем смрти – рекао је о. Милош.
Сабрани који посте Васкршњи пост, а који су се молитвом и исповјешћу припремали, примили су Свето Причешће.
