Четврта недјеља Часног поста – Средопосна, посвећена Светом Јовану Лествичнику, 22.марта 2026. љета Господњег, када се наша Света Црква молитвено сјећа Светих 40 мученика Севастијских – Младенце и Света 42 мученика Момишићка, саборно и молитвено је прослављена у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон и јеромонаси Николај и Натанаило и јерођакон Сергије, уз молитвено учешће острошког монаштва и великог броја вјерника.
Бесједећи сабранима послије читања Светог Јеванђеља о. Роман је подсјетио на ријечи Господње ”овај се род ничим не може изгонити осим молитвом и постом” упућене апостолима, који се чуђаху како они не могу истјерати нечистога.
– Нажалост, често се и у Острогу дешава да људи траже исцјељење без икаквог личног учешћа, без икакве жеље сједињења са Богом. А Господ овдје каже ”овај род изгони се само молитвом и постом”, дакле сарадњом са Богом, учешћем у животу Христовом, учешћем у Светим тајнама, у светим врлинама Цркве, гдје су пост и молитва средства, а гдје је циљ сами Христос. И зато је, браће и сестре, ова недјеља, четврта Часног поста, баш означена и заквашена овим ријечима Христовим. Јер то је ништа друго него љествица успињања ка Царству Божијем. Ништа друго него старозавјетна Јаковљева љествица и новозавјетна љествица блаженства коју нам је Христос оставио – рекао је о. Роман и подсјетио на исцјељење ђавоиманог младића, о чему говори данашње Јеванђеље.
Он је објаснио да младић од дјетињства имао демона у себи који га је бацао у ватру, који га је бацао у воду и он није могао да одоли демонским настрајима.
– И ломио га је демон цијело вријеме док се није појавио Животодавац Христос испред њега. И кад је она нечиста сила осјетила Бога у својој близини, момак паде на земљу, ваљаше се и бацајући пјену. И шта му Христос каже као поруку њему и његовоме оцу који га је питао да га исцијели и да му помогне и да се смилује на њих? Господ му каже ако можеш вјеровати све је могуће ономе који вјерује. Дакле, ако можеш вјеровати. Битна је не само пост и молитва овога дјечака, него је битна и вјера његових ближњих, његових родитеља, јер се кроз јачање њихове вјере исцјељује не само младић, него се исцјељују и родитељи и сви и ближњи и даљни око тог исцијељеног младића. Јер кад Господ исцјељује, он исцјељује несебично и несебично дарује свима около онога ту радост. Свети оци кажу да је то равно васкрсењу из мртвих па стога ако је равно васкрсењу из мртвих та васкрсењска радост она обасјава и околину, и ближње. И отац дјетета, ево шта каже, ево одмах васкрсења и његове душе. Вјерујем, Господе, помози моме невјерју. Вјерујем, Господе, јер сам и ја био, као и овај демон нијем и глув. Ја сам био глув да примим, да чујем твоју ријеч коју си ми преко Мојсија још даво рекао. А нијем сам био да славим Тебе и да се кајем и на уснама и на срцу – бесједио је о. Роман.
Подсјетио је и да је младић тада пао и да су сви мислили да је мртав, док га Господ није узео за руку и рекао му да устаде.
– И то је заиста ново рођење, духовно рођење. И обично, браћо и сестре, кад се људи демонизовани исцијеле, кад их Господ исцијели, не било ко од нас, него Господ, Бог, Исус Христос, молитвама Мајке Божије, Светог Василија и свих светих, дешава се да ти људи падну једно вријеме у несвијест, да изгледају као мртви. А после исцјељења ничега се не сјећају. Е то је знак да је то духовно рођење и да је то васкрсење. И погледајте овај момент кад Господ узе за руку и подиже, то је Божије благовољење, зна Бог подиже, даје му руку а он као устаде то је његов труд и његова лична воља да устане. Могао је Господ да му пружи руку а да он неће да устане. Видите колико Господ хоће наше спасење, нашу вољу, наш дух, наш покрет и душе и тијела – објаснио је о.Роман.
Посебну радост евхаристијском сабрању дало је присуство великог броја дјеце.
Сабрани који посте Васкршњи пост, примили су Свето Причешће.
