Veliki praznik Krštenja Hristovog – Bogojavljenje, saborno i molitveno je proslavljen u ostroškoj svetinji u ponedjeljak 19. januara 2026. ljeta Gospodnjeg.
Ostroški iguman arhimandrit Sergije načalstvovao je Svetom Liturgijom u Crkvi Svete Trojice u Donjem Ostrogu, a sasluživala su mu sabraća arhimandrit Miron, jeromonasi Nikolaj i Natanailo i jerođakon Sergije.
Bogougodnim pojanjem odgovarala su ostroška bratija, uz molitveno učešće monaštva i vjernog naroda.
Na kraju Svete službe Božije saslužitelji su izvršili veliko osvećenje bogojavljenske vode.
Iguman Sergije sabrane je pozdravio radosnim pozdravom Bog se javi! Vaistinu se javi!
– Neka je blagosloven ovaj sveti praznik, kada sam Gospod naš Isus Hristos dolazi iz Saveta Presvete Trojice. Bog prevječni prima na sebe telo i podvrgava ga svim zakonima prirode osim grijehu i ispunjava sav zakon koji je dat, kao čovek on bezgrešni, smirava se i svoju glavu, privija vrat pred rukom stvorenja u vidu Svetog Jovana Krstitelja koji ga krštava. Važno je napomenuti da kad čitamo u Svetom Jevanđelju, da obratimo pažnju na riječ. Kad ga krštavaše Sveti Jovan, kaže krsti ga i on odmah izađe iz vode. To upravo je znak da je on bezgrešni Bog, savršeni Bog i savršeni čovjek, On nije imao grijeha te se stoga nije zadržavao u vodi. Izgleda nebitno, ali je vrlo, vrlo bitna riječ, jer nas to utvrđuje, kad kaže ”krsti Ga Jovan i On odmah izađe iz vode”. Znači za razliku od svih nas, koji smo kao ljudi, u grijehu se začeli, i u grijehu me rodi mati moja, podložni grijehu, imamo je itekako šta da ispovijedamo. I hvala Bogu što imamo kome da ispovedamo, a to je Bogu, u Crkvi Božjoj, koju je On ustanovio, da mu prinesemo svoje pokajanje, kroz svoje smireno sagledanje svoje grešnosti i božanskog savršenstva, da imamo kome da ispovijedimo i da ima ko da nam oprosti grijehe naše. Po velikoj ljubavi svojoj Gospod naš nas čisti i ovim svetim tajnama koje primismo danas i ovom Svetom Liturgijom, ali i ovim blagosiljanjem ove svete vode, koja nam se daje, kakve su molitve divne, da nam bude voditelj u život vječni, da nam bude pomoć u borbi protiv svakog vidljivog i nevidljivog protivnika i neprijatelja – poručio je o. Sergije.
Sabrani su potom uzimali svetu vodu, a proslava praznika nastaveljena je za trpezom ljubavi.
Krštenje Gospoda Isusa Hrista – Bogojavljenje
Po svom povratku iz Misira, Gospod naš Isus Hristos beše u Galileji, u svom gradu Nazaretu, gde bi vaspitan, do tridesete svoje godine skrivajući od ljudi silu i svemudrost svoga Božanstva. Jer kod Jevreja ne beše nikome dopušteno da pre tridesete godine ima učiteljsko ili svešteničko dostojanstvo. Zbog toga i Hristos do svoje tridesete godine ne poče sa propoveđu, niti objavi da je Sin Božji i Veliki Arhijerej koji je prošao nebesa. Do toga vremena On življaše u Nazaretu sa prečistom Majkom svojom i sa tobožnjim ocem svojim Josifom drvodeljom, dok je ovaj bio živ. Sa njim je i drvodeljski zanat radio. A kada Josif umre, On sam obavljaše taj zanat, trudom ruku svojih zarađujući hleb sebi i prečistoj Bogomajci, da bi nas naučio da ne lenjstvujemo niti zabadava hleb jedemo.
A kada navrši trideset godina i stiže vreme, kao što kaže Evanđelje, da se javi Izrailju: reče Bog Jovanu, sinu Zaharijinu, u pustinji, da ide i krštava vodom (Lk. 3, 2). I na taj način učini znamenje, po kome će poznati Mesiju koji je došao na svet. O tome i sam Krstitelj govori u Evanđelju: Onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče: Na koga vidiš da silazi Duh i stoji na njemu, to je onaj koji će krstiti Duhom Svetim (Jn. 3, 33). Jovan posluša reč Božju, i dođe u svu okolinu Jordansku propovedajući krštenje pokajanja za oproštenje grehova. Jer on beše o kome Isaija pretskaza: Glas onoga što viče u pustinji: pripravite put Gospodnji, poravnite staze njegove (Lk. 3, 3.4; Is. 40, 3). I izlažaše k njemu sva Judejska zemlja i Jerusalimljani; i on ih krštavaše sve u reci Jordanu, i ispovedahu grehe svoje (Mk. 1, 5). Tada dođe i Isus iz Galileje na Jordan k Jovanu da ga ovaj krsti (Mt. 3, 13). Dođe u ono vreme pošto Jovan beše javio narodu za Njega, govoreći: Ide za mnom jači od mene, pred kim nisam dostojan sagnuti se i odrešiti remena na obući njegovoj. Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim (Mk. 1, 7-8).
Posle dakle tih Krstiteljevih reči dođe Isus da se krsti, iako My krštenje nije bilo potrebno kao prečistom i svetom, rođenom od prečiste i presvete Djeve Majke, i kao izvoru svake čistote i svetosti. Ali kao Onaj koji je uzeo na sebe grehe celoga sveta, On dođe na reku da ih spere krštenjem. Dođe na vodu, da osveti prirodu vode; dođe da se krsti, da nam ustroji kupelj svetoga krštenja. K Jovanu dođe, da bi on bio nelažni svedok, pošto je video Duha Svetoga gde silazi na krštavanog, i čuo glas Očev s neba. A Jovan mu branjaše govoreći: Ti treba mene da krstiš, a ti li dolaziš k meni? (Mt. 3, 14). Jer Duhom poznade Onoga, zbog koga pre trideset godina zaigra od radosti u utrobi majke svoje. I sam zahtevaše da ga Isus krsti, jer je u grehu neposlušnosti, navedenom od Adama na sav rod ljudski. A Gospod mu reče: Ostavi sad, jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu (Mt. 3, 15). Ovde pod pravdom sveti Zlatoust razume zapovesti Božje; kao da je Isus rekao: Pošto sam ispunio sve druge zapovesti Božjeg zakona, a ostade samo ova jedna da se krstim, stoga treba da i nju ispunim. – A i krštenje Jovanovo beše zapovest Božja, kao što Jovan i kaže: Onaj koji me posla da krstim vodom, on mi reče (Jn. 1, 33). A ko ga posla? Očigledno sam Bog. Jer i stoji napisano: Reče Bog Jovanu (Lk. 3, 2).
I krsti se tridesetogodišnji Isus. Jer čovek tridesetih godina lako naginje svakome grehu. Sveti Zlatoust i Teofilakt kažu: Prvo je doba detinjstvo; ono se odlikuje ne znanjem i lakomislenošću. Drugo je doba mladićstvo; ono se raspaljuje telesnom požudom. A čovek tridesetih godina je u zrelo doba života; tada je čovek podložan zlatoljublju, slavoljublju, jarosti, gnevu i svakome grehu. I zbog toga Gospod Hristos počeka sa krštenjem do to doba, da ispuni zakon za sva doba i osveti prirodu našu, i podari silu da pobeđujemo strasti i da čuvamo sebe od smrtnih grehova.
I pošto se Gospod krsti, odmah iziđe iz vode, to jest ne zadrža se u vodi. Jer se priča da je sveti Jovan Krstitelj, svakoga čoveka koga je krštavao, pogružavao do guše u vodu, i držao ga dok sve grehe svoje ispovedi; i onda ga puštao, i on je izlazio iz vode. A Hristos, pošto nije imao greha, nije se zadržavao u vodi, zbog čega Evanđelje i kaže da odmah iziđe iz vode. Kad je pak Gospod izlazio iz reke, otvoriše My ce nebesa, munjelika svetlost sijnu odozgo, i Duh Božji kao golub siđe na Isusa koji se krstio. Kao što u dane Noja golubica donese vest o opadanju potopske vode, tako i ovde golubije obličje objavi prestanak potopa grehova. A Duh Sveti se javi u golubijem obličju, jer je to ptica čista, čovekoljubiva, krotka i nezlobiva, i ne živi u smradu. Tako je i Duh Sveti izvor čistote, pučina čovekoljublja, učitelj krotosti, i strojitelj nezlobivosti, a bega od onoga koji se valja u smrdljivom mulju grehovnom bez pokajanja. A kada je Duh Sveti silazio kao golub na Isusa Hrista, ču se glas s neba koji govori: Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji (Mt. 3, 17). Njemu slava i moć kroza sve vekove, amin.
