Велики празник Крштења Христовог – Богојављење, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у понедјељак 19. јануара 2026. љета Господњег.
Острошки игуман архимандрит Сергије началствовао је Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Натанаило и јерођакон Сергије.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
На крају Свете службе Божије саслужитељи су извршили велико освећење богојављенске воде.
Игуман Сергије сабране је поздравио радосним поздравом Бог се јави! Ваистину се јави!
– Нека је благословен овај свети празник, када сам Господ наш Исус Христос долази из Савета Пресвете Тројице. Бог превјечни прима на себе тело и подвргава га свим законима природе осим гријеху и испуњава сав закон који је дат, као човек он безгрешни, смирава се и своју главу, привија врат пред руком створења у виду Светог Јована Крститеља који га крштава. Важно је напоменути да кад читамо у Светом Јеванђељу, да обратимо пажњу на ријеч. Кад га крштаваше Свети Јован, каже крсти га и он одмах изађе из воде. То управо је знак да је он безгрешни Бог, савршени Бог и савршени човјек, Он није имао гријеха те се стога није задржавао у води. Изгледа небитно, али је врло, врло битна ријеч, јер нас то утврђује, кад каже ”крсти Га Јован и Он одмах изађе из воде”. Значи за разлику од свих нас, који смо као људи, у гријеху се зачели, и у гријеху ме роди мати моја, подложни гријеху, имамо је итекако шта да исповиједамо. И хвала Богу што имамо коме да исповедамо, а то је Богу, у Цркви Божјој, коју је Он установио, да му принесемо своје покајање, кроз своје смирено сагледање своје грешности и божанског савршенства, да имамо коме да исповиједимо и да има ко да нам опрости гријехе наше. По великој љубави својој Господ наш нас чисти и овим светим тајнама које примисмо данас и овом Светом Литургијом, али и овим благосиљањем ове свете воде, која нам се даје, какве су молитве дивне, да нам буде водитељ у живот вјечни, да нам буде помоћ у борби против сваког видљивог и невидљивог противника и непријатеља – поручио је о. Сергије.
Сабрани су потом узимали свету воду, а прослава празника наставељена је за трпезом љубави.
Крштење Господа Исуса Христа – Богојављење
По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство. Због тога и Христос до своје тридесете године не поче са проповеђу, нити објави да је Син Божји и Велики Архијереј који је прошао небеса. До тога времена Он живљаше у Назарету са пречистом Мајком својом и са тобожњим оцем својим Јосифом дрводељом, док је овај био жив. Са њим је и дрводељски занат радио. А када Јосиф умре, Он сам обављаше тај занат, трудом руку својих зарађујући хлеб себи и пречистој Богомајци, да би нас научио да не лењствујемо нити забадава хлеб једемо.
А када наврши тридесет година и стиже време, као што каже Еванђеље, да се јави Израиљу: рече Бог Јовану, сину Захаријину, у пустињи, да иде и крштава водом (Лк. 3, 2). И на тај начин учини знамење, по коме ће познати Месију који је дошао на свет. О томе и сам Крститељ говори у Еванђељу: Онај који ме посла да крстим водом, он ми рече: На кога видиш да силази Дух и стоји на њему, то је онај који ће крстити Духом Светим (Јн. 3, 33). Јован послуша реч Божју, и дође у сву околину Јорданску проповедајући крштење покајања за опроштење грехова. Јер он беше о коме Исаија претсказа: Глас онога што виче у пустињи: приправите пут Господњи, поравните стазе његове (Лк. 3, 3.4; Ис. 40, 3). И излажаше к њему сва Јудејска земља и Јерусалимљани; и он их крштаваше све у реци Јордану, и исповедаху грехе своје (Мк. 1, 5). Тада дође и Исус из Галилеје на Јордан к Јовану да га овај крсти (Мт. 3, 13). Дође у оно време пошто Јован беше јавио народу за Њега, говорећи: Иде за мном јачи од мене, пред ким нисам достојан сагнути се и одрешити ремена на обући његовој. Ја вас крстих водом, а он ће вас крстити Духом Светим (Мк. 1, 7-8).
После дакле тих Крститељевих речи дође Исус да се крсти, иако My крштење није било потребно као пречистом и светом, рођеном од пречисте и пресвете Дјеве Мајке, и као извору сваке чистоте и светости. Али као Онај који је узео на себе грехе целога света, Он дође на реку да их спере крштењем. Дође на воду, да освети природу воде; дође да се крсти, да нам устроји купељ светога крштења. К Јовану дође, да би он био нелажни сведок, пошто је видео Духа Светога где силази на крштаваног, и чуо глас Очев с неба. А Јован му брањаше говорећи: Ти треба мене да крстиш, а ти ли долазиш к мени? (Мт. 3, 14). Јер Духом познаде Онога, због кога пре тридесет година заигра од радости у утроби мајке своје. И сам захтеваше да га Исус крсти, јер је у греху непослушности, наведеном од Адама на сав род људски. А Господ му рече: Остави сад, јер тако нам треба испунити сваку правду (Мт. 3, 15). Овде под правдом свети Златоуст разуме заповести Божје; као да је Исус рекао: Пошто сам испунио све друге заповести Божјег закона, а остаде само ова једна да се крстим, стога треба да и њу испуним. – А и крштење Јованово беше заповест Божја, као што Јован и каже: Онај који ме посла да крстим водом, он ми рече (Јн. 1, 33). А ко га посла? Очигледно сам Бог. Јер и стоји написано: Рече Бог Јовану (Лк. 3, 2).
И крсти се тридесетогодишњи Исус. Јер човек тридесетих година лако нагиње свакоме греху. Свети Златоуст и Теофилакт кажу: Прво је доба детињство; оно се одликује не знањем и лакомисленошћу. Друго је доба младићство; оно се распаљује телесном пожудом. А човек тридесетих година је у зрело доба живота; тада је човек подложан златољубљу, славољубљу, јарости, гневу и свакоме греху. И због тога Господ Христос почека са крштењем до то доба, да испуни закон за сва доба и освети природу нашу, и подари силу да побеђујемо страсти и да чувамо себе од смртних грехова.
И пошто се Господ крсти, одмах изиђе из воде, то јест не задржа се у води. Јер се прича да је свети Јован Крститељ, свакога човека кога је крштавао, погружавао до гуше у воду, и држао га док све грехе своје исповеди; и онда га пуштао, и он је излазио из воде. А Христос, пошто није имао греха, није се задржавао у води, због чега Еванђеље и каже да одмах изиђе из воде. Кад је пак Господ излазио из реке, отворише My ce небеса, муњелика светлост сијну одозго, и Дух Божји као голуб сиђе на Исуса који се крстио. Као што у дане Ноја голубица донесе вест о опадању потопске воде, тако и овде голубије обличје објави престанак потопа грехова. А Дух Свети се јави у голубијем обличју, јер је то птица чиста, човекољубива, кротка и незлобива, и не живи у смраду. Тако је и Дух Свети извор чистоте, пучина човекољубља, учитељ кротости, и стројитељ незлобивости, а бега од онога који се ваља у смрдљивом муљу греховном без покајања. А када је Дух Свети силазио као голуб на Исуса Христа, чу се глас с неба који говори: Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи (Мт. 3, 17). Њему слава и моћ кроза све векове, амин.
