Велики празник Ваведење Пресвете Богородице, храмовна слава цркве у Горњем Острогу у којој се чувају мошти Светог Василија Острошког, прослављен је у острошкој светињи Светом архијерејском Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом љубави, 4. децембра 2025. љета Господњег.
Његовом Високопреосвештенству Архиепископу цетињском и Митрополиту црногорско-приморском г. Јоаникију саслуживали су острошки игуман Сергије, никшићки архијерејски намјесник протојереј – ставрофор Слободан Јокић, протојереј Јордан Марков, јеромонаси и Николај и Никита и ђакон Огњен Боричић.
Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће бројног монаштва и више десетина вјерника који су из разних крајева свијета дошли на манастирску славу.
Сабрани који посте Божићни пост причестили су се и присајединили Светим Христовим Тајнама, а Митрополит Јоаникије са саслужитељима је благосиљао и пререзао славски колач који су у славу Божију, а у част Пресвете Богородице и Њеног ваведења, припремила острошка братија са игуманом Сергијем.
На крају Литургије сабранима је бесједио Митрополит Јоаникије, који је пожелио свима срећан празник, увођења Пресвете Дјеве Богородице у храм, а оцу Сергију и братији манастирску славу.
– Увођење у храм Пресвете Богородице у то вријеме је значило да Она као трогодишња дјевојчица треба да буде посвећена служби Светом Храму Божјем, да се научи молитви, да се научи Светоме писму, да се научи прислуживати Храму Божјем, поштовати свештенике и цио закон Мојсијев извршавати. Није Она прва која је била посвећена храму Божјем. Видимо да је у давнини још много вјекова раније Свети пророк Самуило био посвећен још као дијете на службу Богу, јер су и њега као и Пресвету Богородицу његови родитељи добили у поодмаклим годинама и на чудесан начин, па су то доживјели као дар од Бога и они су жељели да Богу узврате на Његову милост и на Његову љубав, да онога кога је Бог дао, да га посвете на службу Богу. Тако су исто дивни и свети родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, Јоаким из царскога рода, а Ана од свештеничкога, пошто су дуго били бездјетни и добили благослов Божији у подмаклим годинама,ћерку. Видјели су да их је Бог помиловао и једно и друго и разријешио од осуде у Изриљу, јер у то вријеме било је врло стидно немати порода, јер се то тумачило да су нешто ти родитељи грешни и био је опасан приговор ”не остави потомства у Израиљу”. Тако је то било некада и код нас, али све се измијенило и некако о томе мало данас другачије размишљамо. То је био старозавјетни начин размишљања, али није свако бездјетство било, ни тада, ни данас нека казна од Бога, нити нека осуда као што видимо и на Светом пророку Самуилу и на Пресветој Богородици и на Светом Јовану Крститељу и на многим другима – рекао је Митрополит Јоаникије.
У догађају Ваведења Пресвете Богородице, казао је Митрополит Јоаникије, види се да се стари закон полако повлачи, а да долази нови закон.
– Уведена је наиме Пресвета Дјева Богородица тамо гдје је законом било забрањено да било ко улази осим првосвештеника, а камоли жене да уђу у Светињу над светињама, међутим, он је уводи по промислу Божијем у Светињу над светињама, јер ће она да се освети и душом и тијелом и да постане обиталиште Божије, светије од било ког храма, јер ће од Ње Господ и Спаситељ наш Исус Христос,Син Божји, примити људску природу и преко Ње појавити се у овом свијету као Спаситељ свијета и као један од нас – рекао је Митрополит Јоаникије.
Владика је додао да је ова свечаност у храму била само припрема за долазак Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа.
– Ево, данас, као да славимо мали Божић, односно, унапријед се радујемо празнику Рођења Христовога. Исто онако као што су анђели Божији пјевали приликом увођења Пресвете Дјеве Богородице и њу храбрили и кријепили све који су учествовали у том догађају, исто тако али у много већој слави појавили су се анђели Божији приликом рођења Христовог, приликом Његовог доласка у овај свијет, видимо исту радост на лицима Светих родитеља Јоакима и Ане и Светога пророка и свештеника Божијег Захарије и свих који су присутни и који прате Пресвету Богородицу. Иста та радост, али у много већој мјери, појавила се на мудрацима који су дошли да се поклоне Христу, Богомладенцу, и да му принесу дарове, на пастирима витлејемским и на свима који су имали приликуда се поклоне Богомладенцу Христу у пећини витлејемској – поручио је Митрополит Јоаникије.
Сабране је поучавао да треба да буду скромни.
-Да не тежимо за привременом славом, али да гледамо према вјечној слави и да се обогаћујемо славом Божијом и непролазном. Јер врло често у тим малим ддогађајима и у скромности пројављује се величина. Ево као што видите, овај храм не може бити скромнији него што је, и не може бити мањи него што је, али овај мали храм због Светога Василија Острошког и због монаха који су се овдје у давнини Богу молили, а и због многих чудеса која су се овдје догодила, и због многих молитви и суза које су овдје изречене пред ћивотом Светог Василија Острошкогм овај мали храм је славнији и пред Богом већи од многих величанствених храмова које је земља небу подигнула, како рече Његош – бесједио је Високопреосвећени Митрополит.
Додао је и да се у данима поста научимо и посту, и молитви, и скромности, и љубави, и праштању, и доброти, и милосрђу.
– Да би се на такав начин ослободили од наше саможивости, од наших гријеха, да бисмо на такав начин учинили добро својим ближњима, показујући љубав, разумијевање, милосрђе, доброту, да бисмо на такав начин, чинећи то све у славу Божију, Богу угодили и својој души велико и вјечно богатство прибавили – поручио је Митрополит Јоаникије.
Прослава је настављена за славском трпезом љубави у Доњем Острогу.
