Митровдан – празник Светог великомученика Димитрија молитвено је прослављен у острошкој светињи Светом Литургијом и резањем славских колача, у суботу 8. новембра 2025. љета Господњег.
Светом службом Божијом у Црвки Свете Тројице у Доњем Острогу началстововао је острошки сабрат јеромонах Натанаило, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон и јеромонах Роман, пјешивачки парох протојереј Радмило Чизмовић и протојереј Бобан Сеновић.
Бесједећи сабранима о Светом великомученику Димитрију, о. Бобан је истакао да се сјећање на Господа Исуса Христа, Његово страдање и васкрсење се понавља на свакој Божијој литургији и то сјећање нас прати и у нашим животима.
– Сви они светитељи који се прослављају у Господу, сви мученици, сви апостоли, сви свети, којих Бог зна колико их има на овом свијету, међу њима и Свети великомученик и чудотворац Димитрије, кога данас ми прослављамо, јесте свједочио и памтио то обећање о животу вјечном. Па, замислите сада човјека, као што је био он који је у својој слави био војсковођа и један од великих људи тог времена, па да се упоредимо са њиме у данашње вријеме, када људи који су богати, који су имућни, који имају свој друштвени или можда неки други положај, да ли се ми у овом нашем животу, у овом друштвеном погледу у свијету који нас окружује, можемо одрећи као што се он одрекаo. Наравно, ја не желим овдје да упоређујем нас и светитеља, већ само околности како је један човјек који је имао све на овоме свијету, пожелео да га Господ воли. И желио је да га Господ воли као што он воли Господа – рекао је о. Бобан.
Он је подсјетио на ријечи једног светитеља ”лакше ми је да ме триста њих мрзи, али само један да ме воли, а тај један је Господ наш Исус Христос”.
– И зато су ти светитељи који су се прославили, па ево и наш дивни Свети Василије слава му и милост, па и он је у свом животу као тјелесан човјек имао многобројна искушења и многобројна страдања, али све то претрпио ради имена Господа нашег Исуса Христа. Ми хришћани морамо да будемо обазриви да знамо, ако је Господ, како каже Јеванђеље, страдао, па зашто ми можемо да се надамо нечему другоме?! И ми морамо да страдамо. Ако су њега гонили, и нас морају гонити. Ми ништа друго не можемо да очекујемо, него тако да и ми живимо. На тај начин да ми своје страдање, својом жртвом, својом љубављу, својом вјером и надом у Њега идемо ка путу који нас води у живот вјечни – поручио је о. Бобан.
Сабрани су се на Литургији примили Свето Причешће.
О.Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славске колаче који су у славу Божију, а у част Његовог великог угодника Светог Димитрија принијели свечари о. Мирон и господин Срђан Ристић са породицом из Никшића.
