У 21. Недјељу по Педесетници, 2. новембра 2025. љета Господњег, када наша Света Црква прославља Светог великомученика Артемија и Преподбног Герасима Кефалонијског, молитвено и саборно било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовоао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживали су му сабрат архимандрит Мирон и протојереј Бојан Радуновић, зетски парох.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Послије читања приче из Јеванђеља О сијачу и сјемену, бесједио је о. Бојан.
– Господ је у причама говорио многе ствари. И о Царству небеском и како га задобити, шта је то и како живјети, а овдје нас ево све учи какви смо, подијељени на четири врсте људи, на четири срца. Видимо да сјеме, као Ријеч Божија понекад падне у срце које је као пут. То сјеме обично птице позобљу или неко угази. Доста људи сретамо који прођу, па кад је нека служба, било нечије крштење, вјенчање, парастос, нажалост чују и само прођу. Једноставно није та ријеч ни допрла до њих. Видимо да понекад та ријеч падне и на камено срце. То су они који са радошћу приме вијест, али нема земље, нема довољно љубави, нису срце своје довољно обрађивали, а одушеве се, оно се прими на тренутак. Тада кажу баш је лијепо говорио онај свештеник или владика, али одмах забораве то и наставе даље свој живот. А кад сјеме падне у трње, то су људи који чују ријеч, али због овоземаљских ствари не могу је задржати. Она лијепо роди и све али брзо одустану од свега. Иду у цркву мјесец, два, три, пола године, али се онда врате старим бригама како нешто више зарадити, зашто је ово овако, оно онако, у чему је политика и загуше ту своју љубав и ту своју вјеру. И четврто срце је ово које је добра земља и то су они који чују Ријеч Господњу и држе је и тако се у њима многи таленти буде, много штошта умножавају, труде се гледају да стварају добра дјела, да воле ближњега свога, да свакоме опросте и бивају као дјеца јер опраштају свима сваку увреду, све – бесједио је о. Бојан додајући да сви треба да имамо четврто срце, односно да чујемо Ријеч Божију.
Сабрани су на Литургији примили Свето причешће.
