Празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег – Јовањдан Пјешивачки, крсна слава ктиторске породице Никчевић, саборно и молитвено је прослављен у острошком скиту Јован Долу код Никшића у понедјељак 6. октобра 2025. љета Господњег.
Светом Литургијом, у Цркви посвећеној Рођењу Светог Јована Криститеља, началствовао је игуман манастира Преподобног Серафима Саровског на Драгаљу архимандрит Бенедикт, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије, протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, протојереј Никола Тодоровић, херцегновски парох и јеромонах Стефан, острошки сабрат.
Богоугодним појањем одговарали су чланови Хора Светог Саве из Херцег Новог и монахиње из Жупског манастира уз молитвено учешће острошког и жупског монаштва, свештенства, свечара из Пјешиваца и вјерног народа.
О.Никола бесједио је сабранима након прочитаног Светог Јеванђеља о славном и чудесном зачећу Светог Јована Крститеља.
– Данас се молимо у част Светога Јована Крститеља, посљедњег пророка старозавјетног и првог апостола новозавјетног, онога који је раван анђелима, онога који је припремио пут Господу своме, онога кога су препознали као спаситеља у ишчекивању да дође сам Спаситељ, онога који је претеча и монаштва и новозавјетног хришћанина, онога који је примјер живота хришћанског, онај који је узвишенији чак и од анђела по служби својој, онај који је дошао да пострада прије Христа, за Христа, за Господа свога, онај који је трпељиво носио крст свој у пустињи проповиједајући, а одзвањајући ријечи његове и примјер његов у великим градовима тога доба. Управо Јован јесте испуњење Старога завјета, а сви знамо да је Стари завјет недоречен, неиспуњен, неостварен и да Стари завјет нема пуноћу. Тек службом и животом Јовановим ми почињемо да остварујемо оно што су ишчекивали пророци и наговјештавали долазак Месије, Спаситеља свијета – рекао је о. Никола.
Он је казао да данас исти задатак имају људи који живе у свијети и монаси који живе у манастирима.
– Исти је задатак да постанемо литургијски народ, да постанемо Божији народ, да се присаједињујемо светињи Божијој, носећи крст свој, да будемо достојни својих предака, достојни имена и Светога Јована, достојни онога, да се зовемо хришћани. Нисмо хришћани тек тако форме ради, да нас други зову тако, неко да нас други препознају, као што се Ирод бојао примјера Јовановог, а Јован није много говорио, он је само звао, призивао и позивао, више је говорио својим примјером, својим дјелима, својим изгледом. Већ и у пустињи он је мијењао силу свијета. Тако и монаштво, и ми свештеници, и ми хришћани, ми смо со земље, свјетлост свијету, и наш пример, као примјер Јованов, требамо у данашње вријеме, у данашњем вијеку, да преображавамо овај свијет, који у злу лежи. А она времена, која ће доћи, која ми ишчекујемо, Царство небесно, то су времена, која нису нама дата, када ће доћи, поготово за наш вијек. Оно што остаје сигурно, да тај свој крст, који смо добили, који нам је дат понесемо до краја – поручио је о. Никола.
Бесједа о. Николе у Јован Долу
Саслужитељи су потом благосиљали и пререзали славске колаче које су поводом крсне славе, а у част славног и чудесног Зачећа Светог Јована Крститеља, припремили чланови породице Никчевић и остали сабрани свечари.
На манстирском гробљу служен је мали помен упокојеном члановима породице Никчевић, игуману Лазару и блаженопочившим острошким монасима.
Заједничарење је настављено за славском трпезом, коју су припремили острошка и жупска обитељ и породица о. Радомира Никчевића, која је деведесетих година прошлог вијека имање гдје је изграђен острошки скит трудом баженопочившег острошког игумана Лазара, завјештала острошкој светињи.
