Велики празник Рођења Пресвете Богородице – Мала Госпојина, саборно и молитвено је прослављен у Острогу, у 15. недјељу по Духовима, 21. септембра 2025. љета Господњег.
Острошки сабрат јеромонах Николај началствовао је празничним Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.
Саслуживали су ми сабрат јеромонах Натанаило и јереј Крсто Пламенац, црмнички парох, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних сабранима је празник честитао о.Крсто. Истакао је да људи са разних страна долазе код Светог Василија Острошког да се Богу помоле, да моле Светитеља да их избави од болести, али да долазе и да моле за неке баналне ствари.
– Оно што је најбитније, да молимо, као што смо чули у Јеванђељу, а то је да испунимо двије Божије заповијести, да волимо и да љубимо Бога, и друга заповијест, да љубимо ближњег свога, као самога себе. И кад то испунимо, настојаћемо да уђемо у Царство Небеско, а остало ће доћи само по себи. А управо су то родитељи, Свете Богородице, Свети Јоаким и Ана испунили. Они су били у дубокојстарости, молили су се Богу, а имали су, да кажемо, ту искрену жељу да добију дијете. У то вријеме, код Јевреја, у старом Израиљу, сматрало се да они који немају дјецу, да су, да кажемо, нешто превише грешни и да из тог разлога они немају потомства. Они су били све супротно томе. Молитвомсу они измолили дијете, дјевојчицу Марију, и то да кажемо, није било било какво дијете, него, ето, Пресвета Богородица, она која је родила Господа Исуса Христа, Спаситеља нашега – бесједио је између осталог о. Крсто.
Велики број вјерника који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, примио је Свето Причешће.
Света Литургија у присуству великог броја вјерника раније јутрос служена је и у Горњем Острогу.
Рођење Пресвете Богородице
Пресвета Дјева Марија родила се од старих и бездјетних родитеља, Јоакима и Ане. Отац Јоаким бјеше из племена Давидова, а мајка Ана из племена Аронова. И тако Марија бјеше по оцу из царског рода, а по мајци из рода свештеничког. Св. праведни Јоаким и Ана, због бездјетности, у скрушености својој мољаху се Богу с плачем да обрадује старост њихову даровањем једнога чеда, као што је некад обрадовао старца Авраама и старицу Сару даровавши им сина Исака. И човјекољубиви Господ обрадова их радошћу која је превазилазила далеко сва њихова очекивања и све најљепше снове, јер им дарова не само ћерку, но и Богомајку – родитељку Живота.
Благодатна Марија, благословена међу женама, храм Духа Светога, олтар Бога живога, трпеза Хљеба небеснога, кивот Светиње Божје, дрво најслађега Плода, слава рода људског, похвала рода женског, источник дљевства и чистоте – то бљеше Богом дарована ћерка Јоакима и Ане. Рођена у Назарету, а послије три године одведена у храм Јерусалимски, одакле се вратила опет у Назарет да чује и смирено прими благовијест светог Архангела Гаврила о рођењу Сина Божјег, Спаситеља свијета, из Њенога пречистога и дјевичанскога тијела. По ријечима преподобног Јустина Ћелијског: “Вели се у дивном данашњем тропару Пресвете Богомајке: да је Господ Христос, уништивши проклетство, у исто вријеме уништио смрт и даровао нам Живот вјечни. Ето вјечне радости, ето радости коју је донијела Пресвета Богомајка овоме свијету. Родила нам је Бога – Побједитеља смрти, Побједитеља пакла, мучитеља рода људског страшног и ужасног ђавола. И родивши нам Њега, Она је заиста родила Бога, који је изнад смрти, који је однио побједу над свима смртима, побједу над ђаволима и свима ђаволима. Да, тако је Она постала уистину, заједно са својим Божанским Сином, Побједитељка смрти и Даватељка Вјечнога Живота.
