Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије у недјељу, 14. септембра, на празник Преподобног Симеона Столпника, на Црквену Нову годину, служио је са свештенством и вјерним народом Свету архијерејску Литургију у Доњем манастиру Острогу и помен блаженопочившем Митрополиту Данилу (Дајковићу).
Високопресвећеном Митрополиту саслуживали су острошки игуман архимандрит Сергије са сабраћом јеромонасима Натанаилом, Романом и Николајем, јеромонах Гаврило сабрат Цетињског манастира, будвански пароси протојереји Александар Лекић и Драгослав Ракић, и ђакон Радуле Живаљевић.
Током Литургије Митрополит Јоаникије обукао је у искушеника Александра Павићевића који ће се за монашки постриг припремати у острошкој светињи.
Послије причешћивања вјерних сабранима је бесједио Митрополит Јоаникије који је подсјетио да се данас прославља Преподобни Симеон Столпник и Црвкена Нова година, а потом је говорио о блаженопочивешм Митрополиту Данилу Дајковићу, поводом 32 године од његовог упокојења.
– Митрополит Данило Дајковић чувао је Цркву Божију и жртвовао се храбро, јуначки, витешки у то вријеме да очува свету православну вјеру и огањ божански о коме је и сам говорио. Када је дошао у Црну Гору, јер је дуго био одсутан, па каже нашао сам огањ вјере православне сачуван као под пепелом, моје је да тај огањ сачувам па ће дати Бог, то је пророчка ријеч да се он убрзо и распламти и разбукти, да обасја све својом светошћу и било је то нарочито у новије вријеме, али и он је у томе учествовао нарочито зато што је заиста тај огањ вјере православне и светиње чувао. Е сад ће неко рећи, али није успио да сачува Ловћенску капелу. Међутим водио је велику борбу, иако није успио да сачува капелу он је изашао као велики морални побједник. Он је побиједио све оне који су јуришали на капелу и сву злу мисао против Црне Горе, против вјере православне, прозрео на вријеме, упозорио, говорио, подизао свој глас. Њему није било лако, био је осуђиван, нису на судовима му могли ништа, али су се спремали и шиштали и вриштали против њега и тражили од Јосипа Броза да се он смијени – бесједио је Митрополит Јоаникије.
Он је казао да је у књизи „Драги мој мучениче“ – документи из збирке „Ловћенска капела“ која ће данас бити промовисана, професор Веселин Матовић посложио архивску документацију Митрополита Данила којо описује његове муке и борбу да се сачува Његошева капела.
– Није посустао, није се покорио, држао се Његоша и Његошевог аманета и косовског завјета до краја. И у том погледу он има велике заслуге. И у вријеме литија, ми смо се тада понајвише сећали његових заслуга и то нас је храбрило. Када је он могао у то вријеме комунистичко дићи свој глас против безакоња, против зла које се спрема, а што нисмо могли и ми, са толико народа, омладине, када је све процвјетало у Црној Гори заслугом блаженопочившег Митрополита Амфилохија и великом заслугом његовог претходника Митрополита Данила који је сачувао тај огањ духовни, па је мудри Амфилохије који је знао ту ватру да распали, и сам је носио огањ божански у души својој, огањ Духа Светога распламсао, разбуктао и покренуо Црну Гору да се ослободи од безбожништва, од брозоморе, да се ослободи, али трагови су остали и до данашњег дана и имаћемо и даље посла – поручио је Митрополит Јоаникије.
Бесједа Митрополита Јоаникија и уручење Ордена
Потом је Орденом Митрополије црногорско-приморске – Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца одликовао господина Бранислава Брана Пајовића из Подгорице, за хришћанску љубав и добра дјела која чини у славу Божију, а нарочито за помоћ у обнови храмова Пјешивачке парохије.
Митрополит Јоаникије са саслужитељима и вјерним народом одлужио је помен на гробу Митрополита Данила, чији земни остаци почивају у малој пећини поред Цркве Свете Тројице.
Након помена уприличена је промоција књиге „Драги мој мучениче“ – документи из збирке „Ловћенска капела“ Митрополита Данила (Дајковића) коју је приредио професор Веселин Матовић.
Професор Матовић је казао да је Митрополит Данило Дајковић трагични јунак ловћенске драме, којанажалост још није завршена, а и не зна се када ће бити. Истакао је и да је досадашња литература која описује рушење Његошеве капеле, накако заобишла да на прави начин опише велику улогу коју је у том тешком времену имао Митрополит Данило.
– Управо је он био главна личност и био у центру свега тога, иако се све око њега окретало, иако су све те стрелице мржње тадашње власти и њених послушника прије свега биле према њему уперене. Па чак и то што су писали умни људи тога времена, бунећи се и доказујући да је тај чин рушења капеле једно од највећих зала које се може учинити једном народу и у једном времену, и то је на неки начин све њему приписивано и сматрано некаквом његовом завјером. Али он је знајући своју велику одговорност пред Богом и пред људима и пред будућношћу, веома пажљиво архивирао све то што се писало широм бивше Југославије, па и шире, а писало се готово свакога дана и највише се писало против њега. Све је он то пажљиво скупљао, архивирао и тако направио једну велику збирку докумената, има их отприлике 358, он је то све пописао, наравно, ту су и касније нађени разни документи, тако да постоје три фасцикле под именом Ловћенска капела, али оно што је најважније јесу ти документи Митрополита Данила. Ту су прије свега његови текстови објављени по разним гласилима, прије свега у Православљу, а многи и необјављени, јер нису хтјеле новине тадашње режимске да му многе текстове објаве. Ту су многи телеграми и писма подршке, ту су текстови веома умних људи, такође, тог времена који нијесу нашли мјеста у овом Сумраку Ловћена. Ту су текстови адвоката, професора, ту су записници са разговора Митрополита Данила са тадашњим властодршцима, то је веома интересантно, то је све сачувано, стенографисано. Он је, мученик, тражио, молио, одлазио код тих властодржаца, они су га примали, али примали су га не да му нешто помогну и да прихвате оно што им он каже, него просто су га саслушавали и пресуђивали, уцјењивали га, пријетили му и то најтежим пријетњама, не само њему лично, него се крила и она тешка пријетња која ће се касније појавити у деведесетим годинама и касније пријетња о црквеном рацколу и о сварању некакве нове цркве у Црној Гори, као што знате шта се од тога десило и шта је из тога произишло – рекао је између осталог професор Матовић и изразио наду да ће се борба Митрополита Данила и жеља испунити и да ће се капела вратити на Ловћен, као и да ће се над Његошевим одром помирити народ Црне Горе.
Говор професора Веселина Матовића
Митрополит Јоаникије потом је сабранима подијелио књигу „Драги мој мучениче“ – документи из збирке „Ловћенска капела“ која је у издању Светигоре тек изашла из штампе.
