Острошки сабрат јеромонах Николај и протојереј Илија Мотика, парох баошићки служили су Свету Литургију у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, у четврту недјељу по Духовима, 6. јула 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свету мученицу Агрипину и Владимирску икону Мајке Божије.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и бројних вјерника који су из разних крајева дошли на поклоњење Светом Василију.
Послије читања Светог Јеванђеља, О исцјељењу капетановог слуге, надахнут ријечим Јеванђелисте Луке, сабранима је бесједио о. Илија. Он је подсјетио да за Христом нијесу ишли само они коју су повјеровали у Њега, већ да је међу њима било шпијуна који су чекали да он уради нешто супротно јеврејским закону, како би га осудили. Додао је да је овај капетан био изузетно добар човјек јер се знало да су у то вријеме римски капетани били другачији, за њих су слуге биле потрошна роба.
– Међутим, код овог капетана то није било тако. Заиста, истински, очински се старао о тим својим слугама. Господ је рекао: ја ћу доћи и исцелићу га. Међутим, неки тумачи Светог Јеванђеља кажу, када би се преводило то са оригинала, то би, можда, више требало да буде упитна реченица, него позивна и то би гласило: “Господе, ја треба да дођем и да га исцијелим?” Зашто је то Господ рекао тог момента? Зато што је иза себе имао те фарисеје, који су сваког момента чекали, јер је за њих био велики грех, ући у кућу једног паганина или једног, незнабошца, и они су чекали да ли ће Христос отићи у тај дом и исцијелити његовог слугу. То је била поента свега. И тог момента капетан, разумијевши, у ствари, шта Господ каже, имајући велику, велику вјеру, он тог момента говори: Господе, ја нисам достојан да уђеш под кров мој, него само реци ријеч и оздравиће слуга мој. Јер ја, каже, имам под собом војнике, па кажем: једном иде, другом дође и дође, уђи и уђе – бесједио је о. Илија и додао да Господ тада рече ријеч и оздрави капетанов слуга.
Капетан види да пред њим стоји Онај који је Господ живота и смрти, и он, заиста, истински тог момента повјерује у њега, рекао је о. Илија.
– И, онда се Господ окреће Јеврејима, а највише оним фарисејима, оним лицемјерима, и тог момента говори: заиста, заиста вам кажем, људи, заиста, заиста вам кажем, овакве вјере ни у Израиљу, каже, ја не нађох. Замислите, какав је то био удар за те Јевреје који су њега посматрали – казао је о. Илија.
На крају је поручио да је најважније имати веру, као што је имао овај капетан.
– Ми морамо ићи путем и стазама Светога Саве, Светога Василија Остршког, Светога ПетраЦетињског, а не као овај изабрани народ јеврејски, који се толико погордио да нису хтјели да прихвате Месију, Спаситеља. Они су очекивали овоземаљског Месију гдје ће они бити доминантан народ над осталим народима. А Господ каже у Царству Небеском многи од вас ће бити изгнани. Да не бисмо и ми доживјели такву, сличну, да кажемо, судбину, ми треба да се покренемо својој вјери, да вјерујемо живога Бога, да вјерујемо и да идемо стопама Светитеља нашега Саве – истакако је о. Илија.
Сабрани који посте Петровдански пост, примили су Свето Причешће.
