Четрдесети дан по Васкрсењу Христовом, када се Он са земље вазнио на небо, Света Црква Божија слави – Вазнесење Господње – Спасовдан. У четвртак 29. маја 2025. љета Господњег слави се и Преподобни свештеномученик Теодор, Свети Теодор Вршачки и Свети Мученик Вукашин од Клепаца.
Велики хришћански празник литургијски је прослављен у Острогу.
Светом службом Божијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Владимир, а саслуживали су му протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох и острошки сабрат јеромонах Натанаило.
Богоугодном појањем одговарала су Острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних, сабранима је бесједио о.Владимир. Он је истакао да свака јеванђељска прича описује неки догађај, али да свака има неко тематско значење, те да данашње јеванђеље о вазнесењу Господњем говори о радости.
Kада говоримо о радости онда морамо да направимо ту разлику између хришћанске радости и овосвјетске радости. Између радости људи који припадају Христу и људи који не вјерују Богу, који нису Христом. Људи који не верују Богу, њихова радост је тренутна, па се човјек радује када се ожени, тако, или када ожени сина, радује се човјек. То су све овога свијета догађаји и овога свијета проузроковане радости. Али такви људи немају радости када губе посао, на примјер или када трпе неку неправду, када су оклеветани на правди Бога, или када испраћају са земље некога свог, они падају у очајање, долази до самоубиства и тако. Хришћанска радост је, драга браћо и сестре, како бих рекао, једна, ако смијем да кажем, као што кажу руски религиозни философи, луда радост. Једна антиномична радост, једна нелогична, надрационална радост, зато што нема упоришта овоме свијету. Хришћанин се не радује само када се жени, или када добије дијете, него се хришћанин радује увијек. Ево на примјер. Јохан Себастијан Бах, чули сте за њега, велики композитор, он је био прави хришћанин, јер када је изгубио треће дијете, молио се Богу, «Боже, немој ми допустити да изгубим своју радост» – бесједио је о. Владимир.
Хришћанин, казао је о. Владимир, у невољи, у муци никад не губи радост.
– Радост је стално, непрестано својство хришћанског духа. То није нешто акцентално, то није нешто што пролази, сад има, па нема, него увијек радост испуњава живот хришћанина. Зато што је тај човјек савршен у духовном животу. А савршен човјек у духовном животу је онај који се апсолутно везао за Бога, онај који се апсолутно везао за Небо, онај који само гледа ка Небу и корача на земљи, а не иде на Небо. И такав човек зна, и кад изгуби ближње своје, он зна да ће те ближње и самога себе да нађе васкрсле у Царству Небеском са Христом. И да том сусрету неће бити краја у Царству Небеском. Зато хришћани имају сталну радост. И у добру, и у злу, и у здрављу, и у болести – рекао је о. Владимир.
Он је казао и да није случајно што се данас слави мученик који је својим животом илустровао ту радост.
– То је Свети мученик Вукашин. Управо, он је примјер правог хришћанина, он је пример те сталне радости. Замислите, човјек сједи у концентрационом логору Јасеновац, чека свој ред за погубљење, по исповијести човјека мучитеља, који је касније то признао, јер је касније сишао са ума, јер није могао да издржи ту радост мученика. Мучитељ није могао да издржи нелогичну, неодољиву свету радост мученика. Он је само после говорио, кад сам прилазио, кад сам убијао тамо Србе, био је један старац који ме тако смирено гледао. И каже, ја сам један почео да га мучим, да му откидам орган по орган, а он је спокојно радосно говорио, само ти, сине, ради свој посао. А мој посао, као хришћанина, је да ти опростим, да те сажалим таквога, који си у влашћу ђавола, а моје је да се радујем, јер сам са Богом увијек. Када сам са Богом, макар био и у концентрационом логору, макар ми све удове одсијецао, ја се радујем, јер онај који је са Христом неће бити лишен ни једне длаке из главе. То је Христос рекао. Ко у њега вјерује, макар пострадао, ни једну длаку из главе неће изгубити, Господ ће му све вратити и успоставити. Дај Боже да имамо ту вјеру, да имамо ту радост Светог Вукашина од Клепаца, шта год било с нама, шта год да се дешавало – поручио је о. Владимир.
Бесједа о.Владимира на Спасовдан
Сабрани су на Литургији примили Свето причешће.
На крају богослужења саслужитељи су благосиљала и пререзали славске колаче које су припремили данашњи свечари.
Поводом празника Светог мученика Вукашина од Клепаца, његовог небеског заштитника, славски колач принио је острошки монах Вукашин, а поводом крсне славе породица Риста Петковског из Никшића.
