Шеста по Васкрсењу Христовом – Недјеља Слијепога литургијски је прослављена у Острогу.
Острошки сабрат јеромонах Владимир началствовао је Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон и јеромонах Николај, као и подгорички парох јереј Владимир Милуновић.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа, који је из разних крајева дошао у острошку светињу на поклоњење Светом Василију.
На крају богослужења бесједио је јереј Владимир Милуновић који је тумачио јеванђељску причу о догађају када Господ Исус Христос исјељује слијепога.
– Господ Исус Христос у овај свијет долази да буде свјетлост овоме свијету. Што ће рећи да овај свијет који у злу лежи, једнако лежи и у мраку и ово је свијет духовних слијепаца све док Бог не интервенише и Бог нам не да вишњи вид. Тако нам је Црква и ове недјеље дала ово Јеванђеље које говори о овом чудном догађају који у себи садржи једну велику и наднебесну тајну гдје нам се и Бог открива са својим својствима. Овај слијепац који је просио поред пута, поред којег су пролазили Христос и апостоли, није тражио исцјељење, него се Господ сажали на њега. А није он ни био слијепац да је изгубио вид, него како каже предање, он је имао само очне дупље. Није имао очи. Зато нам се и овдје Христос открива не као исцелитељ, него нам се открива и као створитељ. Јер је Бог овдје створио њему очи и дао му вид – рекао је о. Владимир.
Подсјетио је да слијепац прима заповијест Господњу када му Христос намаза очне дупње блатом и пљувачком.
– Ми овдје свој духовни развој треба да посматрамо, а зовемо бесплатна благодат оно што нам Господ сам да без нашег труда. Тако и овај слијепац прима ову пљувачку од самог Господа и ово блато, ову глину, и прима након тога заповијест. И послуша Господњу заповест, јер вјерова. И пође да се умије у бању Силуанску која управо значи послан, а у бању Силуанску долази онај који слуша послање, слуша послушање и твори заповијести Господње. И ствара му Господ очи и вид уз опште невјеровање цјелокупне зајкендице којој он припада. То су они дарови Господњи које и ми осјетимо на свом личном плану, када се радујемо празницима, када се радујемо догађајима духовним, када носимо радост у себи, радост васкрсења, радостну вијест Јеванђеља, ми нашој заједници дјелујемо чудно и обично нас не препознају, као оне који били прије откровења и прије него што смо спознали Бога и Божију благодат у нама. Зато је битно да увијек творимо Божије заповијести у страху Господњем, јер ова свијећа благодати ако се угаси остаће нам она свијећа подвижништва, па ћемо освјетити свој пут, а ако ли не, остаћемо у духовној тами. Зато је битно да се творе заповести Божије, како бисмо били у свјетлости божанској и у радости спасења – бесједио је о. Владимир.
