По заамвоној молитви пререзан је колач у част данашњег празника, а потом се сабранима бесједом обратио Високопреосвећени Митрополит Јоаникије.
Подсјетивши да је јуче прослављен празник Светог Јована Богослова, владика је рекао да се велики Божији угодници, као што су Свети Јован Богослов и Свети Николај Мирликијски Чудотворац, прослављају по два пута годишње. Свети Јован Крститељ, а особито Мајка Божија и више пута у години.
”Не можемо ми знати ко је већи пред Богом, али ми хришћани знамо у животу Цркве – имамо то искуство, коме су се вјерни кроз вјекове понајвише молили, а свакако међу њима после Светих апостола је Свети Николај. Може бити да се по много чему изједначио са Светим апостолима, па и са самим Светим Јованом Богословом. За Светога Јована Богослова знамо да је био најмлађи ученик Христов, да је био нарочито омиљен и међу апостолима, и да је Господ Исус Христос према њему као најмлађем показивао нарочиту љубав, а он је на ту љубав одговорио на сваки могући начин, а понајвише се та његова љубав видјела под крстом Христовим”, бесједио је Митрополит.
Додао је да када су се остали апостоли разбјежали због страха и због људске слабости, Свети Јован Богослов је надмашио страхове и слабости људске и остао са Пресветом Богородицом и женама мироносицама под крстом Христовим. Гледајући Христово распеће и Његову смрт, Свети Јован Богослов је ”исписао страдања Христова на своме срцу”.
”Али зато га је Господ удостојио после и да напише Јеванђеље које некако попуњава све оно што су остали јеванђелисти можда испустили, понавља многе ствари које су и они писали, али много тога некако допуњава и ставља сва три јеванђеља остала у неки нови оквир.”
Митрополит Јоаникије је нагласио да је Свети Николај Мирликијски Чудотворац израстао из времена тристогодишњег гоњења Цркве Христове и да је један од 318 Светих отаца Првог васељенског сабора.
”Као што је Свети Јован Богослов који је слушао проповјед Христову, који се наслонио својом главом на груди Христове и тако кажу поцрпио изворе богословља и љубави Божије на Тајној вечери, али који се истовремено и нашао под крстом Христовим и сараспињао се са Њиме и сапогребавао са Њиме, он је написао његово Јеванђеље – он је истинити и прави свједок, а исто тако и Свети отац наш Николај који је од младости, од свога најранијега дјетињства кренуо за Христом. Своје срце и своју душу, цијело своје биће спремио за стан Богу живоме. У њега се Христос Господ настанио или уселио и Својом мудрошћу и Својом свјетлошћу и Својом љепотом и Својом благодаћу, те је Свети Николај још за живота чинио многа чудеса.”
Он је рекао да су се чуда Светог Николаја која је чинио за живота памтила зато што је он био сасуд благодати Духа Светога, те да га је Господ због његовога светога живота удостојио да и послије свога упокојења чини још већа и премнога чудеса до дана данашњега и да носи тај епитет међу свим осталим светитељима – Велики Чудотворац.
”На њему се испунила она ријеч Божија, ријеч Христова, коју је Господ рекао Својим Светим апостолима: – Видите ова чудеса која ја чиним, и ви ћете оваква чудеса чинити, и још већа јер Ја идем Оцу Својему. Оно што је Господ имао Он је то и дао – све и без остатка. И Својим Светим апостолима и Својим Светим ученицима и Својим вјерним слугама. А када је рекао: …и чинићете још већа, мислимо да је говорио о томе да ће се умножити чудеса преко Његових Светих ученика, да ће бити многа и велика чудеса, јер не може, наравно, нико већа чудеса учинити од самога Христа. Уосталом, сва чуда су од Бога, не од људи, јер ми људи можемо приложити молитву а Господ даје своју благодат.”
Наводећи примјер Светог Василија Острошког Чудотворца, владика је казао да Свети Божији угодници прилажу Господу своје молитве, усрђе и подвиге, а Господ чини чуда и даје исцјељење, те да Господ пројављује Своју силу преко светих моштију Светог Василија Острошког на исти начин као и преко моштију и преко имена Светога Николаја Мирликијскога Чудотворца.
”А шта нам ово све говори драга браћо и сестре? Да је Господ Исус Христос један и увијек исти и да је свагда и увијек присутан у Цркви Својој и да дјелује преко Својих светих угодника, преко Својих служитеља у свим временима, и тако је било и тако ће бити и тако ће остати до скончанија свијета и вијека. Као што је Свети Јован Богослов био испуњен Божијом мудрошћу, Божијом благодаћу, Божијом милошћу и силом Божијом, тако је и Свети отац наш Николај.
Подсјетивши на догађај Преноса моштију Светог оца Николаја крајем 11. вијека из Мире Ликијске преко Средоземног мора до Барија, он је казао да су се наши свети преци, почев од Немањића па надаље, увијек обраћали за помоћ Светом Николи и призивали његово заступништво пред Богом.
”Понајчешћа слава је управо Свети отац наш Николај Мирликијски Велики Чудотворац, као што су увијек то говорили и истицали. Он је брзи помоћник и на путу и гдје год се човјек налази. Нарочито се прославио као заштитник морепловаца гдје су највеће опасности и опасне стихије – он их умирава. Као што је Господ умирио стихије на Генисаретском мору, тако и Свети отац наш Николај; као што је Господ притекао у помоћ Својим апостолима када су завапили на пучини морској да се не потопе, тако је и Свети Николај многе избавио и спасио и извео и утјешио и исцјелио, и из бура овога живота извео и довео до мирне луке радости и спасења и привео све у наручје Божије. Све оне који су му се молили и који му се моле”, закључио је Архиепископ цетињски.
На крају Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је честитао свима празник и пожелио да Господ молитвама Светог оца Николаја излије Своју благодат на све оне који се обраћају Светоме Николају за помоћ.
О. Б.
извор: www.mitropolija.com
