У трећу недјељу по Васкрсењу Христовом – Жена мироносица, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Јануарија, 4.маја 2025. љета Господњег, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Владимир и Натанаило.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
О женама мироносицама сабранима је прије причешћивања вјерних бесједио о. Владимир.
– Данас прослављамо оне за које је, ако се не варам, Апостол Павле рекао да су слаби сасуди. Женама је тако, негдје, по природи дато да су слаби сасуди. Али да ли може бити неко, којнима љубеће срце, слаби сасуд? Не може бити човек или жена или монах, онај који има љубеће срце слаби сасуд. А ми данас, управо, славимо оне, које нису били слаби сасуди. Него оне који су били велики и силни сасуди због великога срца, због богољубивог и христољубивог срца. Е то су те жене мироносице, које данас ми прослављамо. Оне које су једине остале вјерне Христу. Само један ученик од апостола, од мушкараца, Јован, био је под крстом, а све мироносице су биле под крстом. Зато што, нажалост, и апостоли као мушкарци, некад се руководе својим размишљањем, разумом, а разум је хладан, он је прорачунат, он је егоистичан, он је самокористан, он гледа увијек неки свој интерес да изнесе. Значи, видимо мушкарце, видимо оне који нису слаби сасуди, иако су апостоли, да су били слаби сасуди, јер су негдје имали погрешну перцепцију Христа. Ту једну земну, пролазну, да ће Христос успоставити Царство на земљи, па када је тај Христос убијен, Јагње Божије на Голготи било распето на крсту, они су се разбјежали, јер побогу разум њихов очекивао је земнога цара, а тај Цар виси на крсту, убијен, окрвављен, непомичан, а жене мироносице стоје испод крста – рекао је о. Владимир.
Подсјетио је на догађај који је описан у Јеванђељу прочитаном на Литургији.
– Оне када долазе на гроб, оне долазе и питају се путем ко ће одвалити камен, јер каже се тамо ”камен бијаше велики” и оне долазе и налазе камен одвљен од гроба. Шта нам то, драга браћо, говори? И чему нас то поучава? Ако имамо љубеће срце, све препреке у нашем животу, ма колико биле огромне, као овај камен на гробу Христовом, сила Духа Светога ће склонити то са нашега пута, зато што љубећем срцу све препреке се силом Божијом уклањају, поништавају. И оне љубећег и горећег срца према Христу долазе, питају се ко ће одвалити камен, а камен бјеше одваљен иако бјеше велики. Тако да дајте да имамо ту љубав, да имамо то љубеће срце жена мироносица и све препреке у нашем животу, ма колико огромне биле, као не знам ја какве стијене и камење гуране ђаволском силом на наш пут, биће силом Божијом одгурнуте са нашега пута, скинуте, да ми можемо да идемо и хитамо, и да се сретнемо са Васкрслим Христом Богом нашим – бесједио је о. Владимир.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовим Даровима.
