У пету недјељу Васкршњег поста – Глувну, посвећену Преподобној Марији Египћанки, 5. априла 2025. љета Господњег, саборно и молитвено било је у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромохан Николај, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Стефан, Владимир и Натанаило, као и барски парох протојереј Младен Томовић.
Богоугодним појањем одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког игумана архимандрита Сергија, монаштва и вјерног народа.
У пету недјељу поста слави се спомен на Свету Марију Египћанку и на чудесан њен подвиг и живот, а прочитано јеванђеље говори и предсказање Господње о његовом страдању, рекао је бесједећи послије читања Јеванђеља о. Младен.
– Господ нас кроз ово све Јеванђеље учи како да се ослободимо гордости, како да се ослободимо зависности, тако што ћемо бити смирени. Смиреност, то значи смирење, пожртвованост, послушност.Господ наш је био послушан своме Оцу, дошао је у овај свијет. Бог Отац га је послао да избави род људски од свакога гријеха и Он га је избавио. Избавио нас је, уздигао људску природу до Престола Божијега. И нема ништа дивније и славније од тога и ми, људи, требамо да да се угледамо на Господа и да живимо по заповијестима Божијим – бесједио је о. Младен.
Он је подсјетио да су Свету Марију Египћанку свети оци звали светитељком крајности.
– Из двије крајности састојао се њен живот. Једна крајност, крајност грјехољубља, лудовања и провођења живота у блуду и гријеху. Друга крајност, а то је крајност да је она постала анђео, анђео Божији. Старац Зосима кад је срео у пустињи то свједочи. Кад је она замолила старца Зосиму да се заједно моле, онда је он видио у тренутку да је она, када се молила, била уздигнута од земље. Била је анђео у тијелу и видимо те крајности. Она из једне крајности гријеха и дубине адске до уздизања до те мјере да је била највећа светитељка тога времена, када је живјела – рекао је о. Младен.
Додао је и да примјер Свете Марије Египћанке нам говори да морамо да знамо да и највећи грешници могу да се спасу и да постану анђели Божији.
– И то можемо да протумачимо и на начин да не смијемо да осуђујемо људе око себе. Када видимо неког грешника, када видимо неку блудницу, блудника, када видимо некога који чини некакво недјело, разбојништво. Јер осуђивати значи да се од нас удаљава све оно што смо можда стекли прије тога, неке врлине или благодат Божију. Ако осуђујемо, та благодат одлази и ми остајемо сами – поручио је о. Младен.
Сабрани који посте Васкршњи пости причестили су се на Светој Литуригји којој је посебну радост дало присуство великог броја дјеце.
