У Недјељу сиропусну – Недјељу праштања пред Велики Часни Васкршњи пост, 2. марта 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог великомученика Теодора Тирона, у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служена је Света Литургија.
Светом Службом Божијом началтвовао је протојереј Стефан Миловановић из Епархије Будимљанско-никшићке, а саслуживали су му острошки игуман архимандрит Сергије и сабрат јерођакон Зосима.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће монаштва и вјерног народа.
Поучавајући сабране како да посте, да се кају и опраштају једни другима, послије читања Светог Јеванђеља бесједио је о. Стефан.
– Господ који неизмјерно воли човјека даје нам на неки начин преко своје Цркве, својих апостола, светитеља, правила и упутства како треба да се понашамо у овом посту који долази. Али та правила су свакоме дата на слободу, али би требало би да важе за сваког човјека непрестано, у сваком моменту и сваком сегменту нашег живота, да нам буду као подсјетник и опомена. Пост који постимо, да ли је то једнодневни као сриједа и петак, вишедневни или овај Велики Васкршњи пост, нису Гопсоду потребни, него су потребни нама. Није Господ тај који је од нас отишао и који је према нама исказао непослушање, него смо ми ти који смо Господу показали непослушање и отпали од Царства небеског. Зато се данас ова сиропусна недјеља присјећа човјековог изгнанства из раја, Адамаовог пада – рекао је о. Стефан.
Поучавао је сабране да морају да се труде и да праштају једни другима непрестано.
– А шта је у ствари праштање? Праштање није само да ја некоме сагријешим и онда када видим да тај мој брат или сестра пате због тога, да дођем и да кажем извини и да наставим по старом. Праштање захтијева искрено покајање, преумљење, али ту покајање долази из помирења са собом, онаквим не какви јесмо тренутно, него какви Бог жели да будемо. И то је приближавање себи онаквима какве нас је Бог створио, да будемо савршени, да будемо свети по дјелима и по своме срцу, јер Господ када дође судиће свакоме по његовом дјелу. Када говоримо о човјеку који не жели да опрости некоме. Није везан гријех томе коме га није опростио, већ ономе који не опрашта. Зато је ради спасења и својих ближњих и себе неопходно да се вратимо у заједницу са Господом, да се вратимо једни другима и да непрестано опраштамо – бесједио је о. Стефан.
Подсјетио је и да нас Господ кроз Јеванђеље ули како треба да постимо.
– Да не будемо као лицемјери и фарисеји и да будемо погнуте главе, него да намажемо своје лице и своју главу и да ходимо усправно, да нико не зна да постимо и да не осуђујемо онога који не може да пости, или који не може да једе. Ако је Господ дозволио и оном од најмањих да посте на неки одређени начин због својих тјелесних слабости или душевних слабости, не можемо бити ми ти који ћемо их укоравати, већ треба да се потрудимо да олакшамо једни другима пост. Али не пост као тјелесну или физичку категорију, већ као духовну категорију очишћења и повратка Господу и вјечној благодати која је непролазна и која нас чека, чека наше покајање, нашу промјену начина живота на добро – поручио је о. Стефан.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовим Даровима.
Срећан и благословен почетак Часног поста!
