У другу недјељу пред Часни пост – Месопусну, посвећену причи о Страшном суду, 23. фебруара 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Харалампија, у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу служена је Света Литургија.
Началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживали су острошки игуман архимандрит Сергије и сабраћа архимандрит Мирон, јеромонах Владимир и јерођакон Зосима, као и јереј Крсто Пламенац, црмнички парох.
Одговарала су острошка братија уз молитвено учешће монаштва и бројних вјерника.
Сабранима је послије читања Светог Јеванђеља бесједио о. Крсто Пламенац.
– Замислите дан у који ћемо сви који смо овдје на земљи живи и они који су упокојени, и они који ће тек бити, бити сабрани на једно место. То су милијарде људи које ће бити сабране на једно мјесто. И тада ће бити Страшни суд Господњи, као што смо чули у данашњем Јеванђељу о којем оно и говори. Овдје се говори о љубави према ближњем. То је оно основно, то је тај елемент који нас повезује: смиреност, покајање и љубав. То су те основне ствари које ми у овом свијету, наводно, имамо и остављамо врлине, али ове основне врлине које нам је Господ оставио треба да задобијемо, да бисмо могли кроз овај пост који нам слиједи да прођемо онако како треба, да дочекамо, распеће и славно Васкрсење Господње. Господ нам је објаснио у својој причи како ће то изгледати на Страшном Дану Господњем, јер само Он то зна и Он је то рекао, а оно што је Он рекао, тако ће и бити – бесједио је о. Крсто.
Нагласио је да ће Господ на Страшном суду разлучити добро и зло.
– Тако је већ и у овом животу, ми се одлучујемо на коју ћемо страну да идемо, како треба да се понашамо и да живимо. И све ове врлине које нам је Господ оставио и заповијести, ми требамо да испуњавамо, од свога рођења, па све до наше задње уре на овоме свијету. Господ Исус Христос се оваплотио, примио је тијело човека. Као што он сишао на земљу, преко човјека, а ако ми преко човјека, преко ближњега свога, можемо задобити Царство небеско. Не можемо ићи да кажемо директно, само том љубављу. А та љубав, огледа се, као што смо чули, у милости. Као што је Бог милостив према нама, тако ми треба да будемо милостиви и према својим ближњима. Каже Господ: “Милости хоћу, а не жртве, жртвоприношење.” Ако нема истинског покајања, џаба нам је све. Да се потрудимо да сачувамо благодат Духа Светога, коју смо добили на крштењу, тешко је, тешко је ићи тим путем. Господ то каже, али тим узким путем, тешким путем ми можемо задобити Царство Божије – рекао је о. Крсто.
Сабрани на Литургији причестили су се Светим Христовим Даровима.
