У попразништву Сретења Господњег, у недељи о блудном сину, другој припремној недељи уочи Великог поста 16. фебруара 2025. љета Господњег, у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу молитвено је прослављен празник светог и праведног Симеона Богопримца и пророчице Ане. Светом Литургијом началствовао је острошки јеромонах Владимир, уз саслужење архимандрита Сергија игумана острошког и сабраће: архимандрита Мирона, јеромонаха Николаја и Натанаила, жупског пароха Обрена Дамјанца, као и јерођакона Зосиме.
Након прочитаног Еванђелског зачала о блудном сину, обратио се игуман Сергије рекавши:
,,У овим припремним недељама пред Часни пост, Црква је изабрала оне Јеванђелске приче које ће нас најдубље подсјетити на вјечне истине и стварности које треба да имамо на уму улазећи у Пост, који је заправо нарочито интезивирана наша активност на остваривању себе из перспективе вјечности, из перспективе Божије дјеце. Ова прича о блудном сину нама много говори, и ми можемо сваки пут кад јој приступамо сагледати толико корисних поука, да се можемо непрестано током цијелог живота овом причом надахњивати како да што више и више остваримо себе у заједници са живим Богом који је љубав, и да своју слободу коју једино у љубави можемо имати, остваримо за живот вјечни, за вјечно Царство небеско.”
Тумачећи причу о блудном сину игуман Сергије наставља:
,,Бог Отац који је Творац свега видљивог и невидљивог, јесте слика ове приче о блудном сину, а ова два сина, блудни, и овај други старији син који је нешто боље, али не свакоако у потпуности користио своје Богом дане дарове, прије свега љубави и слободе, су слика нас, дјеце Божије који смо призвани да живећи у заједници са Богом остваримо као човјек Богом благословени. Овај блудни син, млађи, вјероватно мање искусан, каже своме оцу да жели оно што њему припада од имања, да он то овога часа узме и да са тиме барата како хоће, отац, тј. Бог му то даје и он неутврђен у љубави и неспреман за толику слободу, одлази и троши то имање и постаје сиромах. Међутим Бог је љубећи отац и Он никад није изгубио љубав, и љубав је једина која остаје, и ако не остаје заувјек једнако и потпуно онда то није ни била љубав. Отац није престао да га воли, син одвојивши се од заједнице са љубећим оцем сагледа себе и каже: ,,шта ћу ја овде, служим у туђој земљи, туђем човјеку, иначе по светим оцима тај туђи човјек је ђаво који нас тако хоће ставити у своју службу, а свиње су страсти преко којих нас он држи у својој служби.”
Служитељи су благосиљали и пререзали славски колач који је у част светог Симеона Богопримца принио острошки јерођакон Зосиме.
Након Литургије сабрани народ се окупио у манастирској гостопримници,а касније и на трпези љубави.
