Велики хришћански празник Сретење Господње, који се слави у четрдесети дан по Рождеству Христовом у знак сјећања на дивни догађај када је Пресвета Дјева донијела свог Сина у храм да га посвети Богу, саборно и молитвено је прослављен у острошкој светињи у суботу 15. фебруара 2025. љета Господњег.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Роман и Николај, протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох и јереј Обрен Дамјанац, жупски парох.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о догађају када Пресвета Богородица уноси Господа у храм и даје га у наручје Светом Симеону Богопримцу, сабранима је бесједио о. Обрен.
– Донијеше Христа Господа у храм по јудејском обичају који Мајка Божија као Богородица као родитељка пречистога, јединог чистог није потребовала и доведоше на просвећење Онога коме се треба посветити и дати, иако ни тога Господ ни тогга Господ као Син Божији није потребовао. И када су дошли у храм затекли су у храму старца Симеона, који је вођен Духом Божијим, препознао Христа Спаситеља и Мајку Његову, јер Дух Божији њему бјеше открио да неће умријети док не види спасење Израиља. Јер је старац Симеон био задужен за превођење Светога писма са јеврејског на грчки језик и када је преводио пророка Исаију, дошао је до пророшта ето дјевојка, дјева ће зачети и родиће сина и њему та ријеч изгледаше чудно и није моао да повјерује, мислио је да је грешка у питању, писарска грешка и хтио је да промијени то ето млада жена ће зачети и родиће сина. У том тренутку му се јавио Анђео Божији и рекао му да неће умријети док не види остварење тога пророштва – бесједио је о. Обрен.
Он је подсјетио да је Свети Симеон остатак свог живота провео радујући се томе пророштву, посветио се Богу и боравио је у Храму Божијем.
– Каже нам Свето Јеванђеље да му Дух Свети бјеше открио ко је Христос, ко је помазаник и ко је Месија, када је Христос дошао у храм. И тада Свети Симеон изговара оне ријечи којима потврђује да његове очи видјеше спасење свијета. Овај празник се не зове случајно Сретење, јер у овом празнику видимо тај сусрет Бога са човјеком. Бог дакле отвара небеса , спушта се, понижава се да би се сусрео са овјеком који се од њега удаљио. Бог који је свемогућ и безгрешан узима на себе тијело уподобљује се слугама да би слуге уподобио лику славе своје. Као што се старац Симеон срео са Спаситељем свијета, свако од нас има прилику да се са Њим сретне, најприје кроз Свету Литургију, а онда кроз вршење закона Његовога, премудрога закона који је нама на корист остављен, кроз дјелање врлине, али надасве кроз Свету Тајну Причешћа коју нам сам оставља, да бисмо се што присније са Њим сусретали. И ово сретење није ствар једнога догађаја, него континуитета, да се без престанка сусрећемо са Господом, да се сједињујемо с Њим, да се препознајемо у Њему, да би се Он, када дође страшни суд, препознао у нама, односно да би у нама препознао лик свој и увео нас у обећано Царство – рекао је о. Обрен.
Сабрани су се на Литургији причестили Светим Христовим Даровима.
