Уочи Великог Васкршњег поста Црква Христова устројила је посебне припремне седмице. Прва од њих посвећена је јеванђељској причи о митару (царинику) и фарисеју, која је данас 9. фебруара 2025. љета Господњег, молитвено прослављена у острошкој светињи.
На празник Преноса моштију Светог Јована Златоустог и Светог Данила епикопа карловачког и плашчанског, Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат Николај, а саслуживала су му сабраћа архимандрит Мирон и јеромонах Владимир.
У богослужењу је молитвено учествовао острошки игуман архимандрит Сергије, острошко монаштво и вјерни народ.
Бесједећи сабранима о.Владимир је тумачио јеванђељску причу о митару и фарисеју.
– Ова прича нам говори о томе, да храм који је место обновљења човјека, препорода човјека, отпуштења грехова човјеку, избављења човјека, може да то не буде човјеку. Ево видјели смо данас, чули смо причу, да су два човјека ушла у храм да се моле Богу, један фарисеј, а један цариник. И шта каже фарисеј? Каква је била његова молитва? ”Хвала ти Боже што нисам као остали људи, и онда почиње да осуђује све ове људе”. Страшно је то када човјек изађе из храма неоправдан, неумивен и неочишћен од грехова. Не само да изађе са нулом, него изађе са минусом. Не само неоправдан, него осуђен од Бога живог. Дух Свети нас чисти у Цркви, али Он неће против наше воље да нас чисти. Него тражи да будемо прави људи. Тражи у нама да видимо тог правог човјека. А који је то прави човјек? Онај који у другом види брата, онај који не осуди другог човјека, него који само себе осуђује. Е таквог човјека у Цркви Дух Свети чисти, оправдава и такав човјек који само себе види, излази из Цркве оправдан. Када гледамо себе, драга браћо и сестре, када истински погледамо себе, ми не бисмо имали времена да гледамо друге. Не бисмо имали времена да се бавимо туђим дјелима, греховима, него бисмо се бавили сами собом – бесједио је о. Владимир.
Он је казао да када погледамо себе и видимо лажну слику о себи самима, видимо да смо као правдени, да смо ми као молитвени, ми постимо, али све нам је то узалуд ако не љубимо брата свог.
– Како је говорио Свети Јован Богослов ”Не можеш љубити Бога кога не видиш, ако не љубиш брата кога видиш”. Дај Боже и Свети Василије Остропки да имамо ту љубав према брату своме, да никада не гледамо на брата свога са прекором, да себе гледамо, да у себи видомо један бездан греховни и да читав живот треба да радимо на чишћењу тог бездана. И питање је да ли се можемо очистити, али вјерујемо не у своје неке врлине од којих не одустајемо, али вјерујемо у милост Божију, у милост Духа Светога да ће нас он видјећи наше смирење видјећи нашу љубав према брату, према људима, да ће нас Дух Свети очистити, оправдати, да ће анс удостојити да изађемо из храма Божијега не као овај фарисеј неоправдан, осуђен, него као овај цариник, грешник, који је само вапио за једним, да му Бог опрости и да буде милостив према њему – рекао је о. Владимир.
Сабрано монаштво и вјерници на Литургији су се причестили.
