У острошком скиту Јован До, у суботу 1. фебруара 2025. љета Господњег, Свету Литургију у цркви Светих српских мученика служио је острошки сабрат јеромонах Роман.
Послије Литургије на манастирском гробљу служен је годишњи помен острошком монаху Станку Пешуту.
Монах Станко који се подвизавао у скиту Јован До, упокојио се у 74. години овоземаљског живота, у сриједу 31. јануара 2024. године на празник Светог Атанасија Великог и Светог Максима Српског.
Током годишњег помена о. Станку сабраном монаштву и вјерном народу обратио се о. Роман.
– Ми, као и онога првог дана од упокојења, осјећамо спокој и неку тиху и небеску радост молећи се за нашег брата Станка, али и овдје на његовом гробу, поред своје братије, гдје лежи и гдје чека васкрсење мртвих и живот будућега вијека. Зато је нама, православним хрићанима, неприлично много да тугујемо. Може мало, али после када се душа отисне у ту безобалну пућину која се зове живот вјечни, нема више мјеста ни тузи, ни плачу, него има мјеста радости и духовном настројењу и нашој личној жељи да се и ми отиснемо у тај безобални океан који се зове вјечност, који се зове Царство Божије. А вјечни живот се нама пројављује дјелимично и овдје и сада на земљи и у времену. Кроз Свету Литургију, браћо и сестре, коју смо одслужили у част и спомен Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, јер нам је Он тако заповиједио, ово чините у мој спомен, али и на сјећање на нашег драгог оца монаха Станка и преминулог оца од нашег брата Миодрага, Радула, који се прије три дана представио – рекао је о. Роман.
