У недјељу по Богојављењу, 26. јанауара 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Свете мученике Ермила и Стратоника – Оданије Богојављења, молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Роман, а саслуживали су му игуман архимандрит Сергије са сабраћом архимандритом Мироном, јеромонасима Владимиром и Николајем и јерођаконом Зосимом, као и јереј Дарко Јовановић затонски парох.
Одговарала су острошка братија, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Отац Сергије је подсјетио да нас Јеванђеље учи о мисији Господа Исуса Христа.
– То јест Њега као савршеног Бога и савршеног човјека, који од превјечног свога савјета Пресвете Тројице, нашега јединога Бога, долази да спаси род људски, род који је створио по подобију и по лику Своме. А то јесте и дао му слободу да доноси одлуке одговорно и слободно. И у томе је и наша сличност са Богом, наша узвишеност, мимо других створених бића, али и наша одговорност, јер као што човек може, као што чусмо у посланици, да расте благодаћу Божијом, до пуноће раста Христовог, тако, нажалост, може и да се удаљује од Бога, од спасења, од својих ближњих и од себе самог – бесједио је о. Сергије.
Подсјетио је да Господ након што је погубљен Свети Јован Крститељ одлази у незнабожачке крајеве Завулонове и Нефталимове.
– Видимо овдје да Свети јеванђелист Матеј, учен Духом Светим, говори о двије крајности, два крајња стања. Народ који у тами сједи с једне стране, и свјетлост велика која походи ту таму. Та тама незнабожаца, људи који не знају или, да кажемо, не желе да знају за Бога, за себе, за своје ближње, јер без Христа нема ништа добро, ништа благословено, ништа вјечно. И ја бих рекао слободно и знамо да је тако, да је Бог уткао у сваког човјека искру свога божанског ткања и призвања сваког човека, него ми препустивши се тами, што је свакако овде тама одсуства добра, тама гријеха, али љубав Божија нас не оставља. Значи Бог се није одрекао од нас иако смо грешни, него љубав Божија свијетли у тами, то јесте просвјетљује нас својом благодаћу и призива непрестано да примимо свјетлост у себе, свјетлост вјере, свјетлост живота по Јеванђељу – рекао је о. Сергије.
Господ нас, додао је о. Сергије, у овом Јеванђељу кроз позив на покајање призива на спасење.
– Само човек који је сагледао свој гријех, који га је поштено сагледао кроз призму божанске свете љубави и свега онога, свјетлости те божанске која нам се даје и видио да је грешан, такав човек јестесмирен човјек. Такав човјек неће да насрне на другога, видјевши да је и сам грешан, него ће тражити рјешење и за себе, и за ближње своје, а то је дух смирен и срце смирено. И то је ријеч којом Господ почиње практично своју службу као спаситељ народа – поручио је о. Сергије.
Сабрани су се на Литургији причетили Светих Христовим Даровима.
