Недјеља пред Божић – Оци, 5. јануара 2025. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светих 10 мученика Критских и Преподобног Наума Охридског, саборно и молитвено је прослављена у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеормонах Владимир, а саслуживали су му игуман острошки архимандрит Сергије, архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Натанаило и јерођакон Зосима, уз молитвено учешће острошког монаштва и вјерног народа.
Прије причешћивања вјерних сабранима је бесједио о. Владимир. Он је посебно истакао снисхођење Божије, које се показује када се рађа Богочовјек Исус Христос.
-С једне стране имамо такву љубав Божију, такву милост Божију према нама, такво снисхођење. А с друге стране чиме је то праћено, браћо и сестре? Прћено је нашом невјероватном равнодушношћу и индиферентношћу, нашим самољубљем, нашим егоизмом. Јер није било мјеста у граду да се роди Син Божији, па је Пресвета Боородица молила да оду ван града у пећину, да роди Сина међу бесловесним животињама. Значи те животиње су имали више љубави према Сину Божијем, према спасењу рода људскога, него што су људи имали потребу да буду спасени, Њиме избављени од смрти, од вјечне смрти, од ђавола, од проклетства, од својих гријехова. Какав дочек Сину Божијем? Стид и срам све да нас буде због тога. И не само од тога како смо Га дочекали, него и како смо Га испратили. Испраћен је са овога свијета исто ван града, био разапет на крсту – рекао је о. Владимир.
Нагласио је да то говори о страшној људској трагедији и да тада Божији град Јерусалим постаје стјециште демона, пропада и бива разрушен.
– Сјећате се, послије Христове смрти, град је био разорен и разрушен од римских снага. И храм и све, све је било срушено. И до дана данашњег јудејски народ не може да се опорави, иако су добили своју државу. Не могу да обнове храм, ако немају храм у души – казао је о. Владимир.
Осврнуо се и на трагедију и несрећу која се прије пар дана догодила на Цетињу.
– Док Бога не вратимо у наше душе, у срце, у наше градове, неће нам бити добро. Никако нам неће бити добро. У овом физичком, материјалном простору може да постоји празнина, пустота, али ако у духовном свијету нема Бога, то мјесто заузима дух небића., дух демонски, ђавољи дух. И није случајно зашто се пред Божић славе Оци. Зашто се Христос није могао појавити без пророка, без отаца? Богу је све могуће, али и он испоштује неки поредак, неку традицију. Страшно је кад неко одступи од пута отаца. Оци су нам утврдили пут и чекају нас испред у Царству небеском – рекао је о. Владимир.
Сабрани који посте Божићни пост причестили су се светим Христовим тајнама.
На крају Литургије сабрани су, по обичају на Оце, везивали игумана о. Сергија, који се дријешио дајући им поклоне.
