Друга недјеља пред Божић – Праотаца, посвећена мајкама – Материце, 29.децембра 2024. љета Господњег, када наша Света Цркве молитвено прославља Светог пророка Агеја и Свету царицу Теофанију, саборно и молитвено је прослављена у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки игуман архимандрит Сергије. Саслуживала су му сабраћа јеромонаси Роман и Николај, јеромонах Никита клирик Епархије Западноевропске, некада острошки сабрат, јереј Братољуб Радовић улцињски парох, свештенођакон Лазар Супић и јерођакон Анастасије из манастира Ораховица у Славонији.
Послије читања зачала из Светог Јеванђеља о човјеку који позива на вечеру, али му се позвани не одазивају, сабранима је бесједио о. Сергије.
– Ово Свето Јеванђеље нас упозорава на то да нико нема право од нас да каже да није имао прилику или да није био позван у Царство Небеско. Наиме, ова прича говори о томе како један домаћин учини велику свадбу сина свога, а то је управо ово сада што се дешава, то је Света Литургија, то је живот по светим тајнама, живот по светим врлинама, по светим Божијим заповијестима, да човек са вером и љубављу себе опредјељује непрестано за живога Бога, који је наш Животодавац, наш Створитељ, наш Спаситељ, који се и распео за нас на крсту и васкрсао да би нам дао живот вјечни, да би нашу немоћну и слабу и палу људску природу својом богочовјечанском љубављу и жртвом али и силом привео у живот вечни – бесједио је о. Сергије.
Господ нас непрестано позива, каже о. Сергије, подсјећајући на ријечи човјека из јеванђељске приче који говори слугама да иду на раскршћа, путеве, тргове и да позивају још народа.
– Значи да нас ова чињеница храбри, да нико не каже ”е за мене је већ касно”. Заиста нема ни знака, ни часа, ни годишњег доба, ни старосне доби, нити било које границе, од када више човек не може рећи да је касно, од када му је касно да се одазове на призив Божији. Касно би било тек, ако бисмо окончали свој живот, не покајавши се, не испиједивши се и не приступивши Христу. Такође не смијемо да се заваравамо ”па сјутра ћемо”. Треба кад нас позове Господ, кад се у срцима нашим роди истинска вјера у Господа, кад осјетимо да смо људи, да нисмо само нека маса која је дошла на овај свет, да егзистира одређени број година, да вегетира. Душа је оно што је вјечно у теби човјече, каже Свети отац Јустин, и заиста то тако и јесте. Њу треба хранити, то јест одржавати свој живот непрестано у заједници са Господом нашим, једни с другима, у Цркви Христовој. Дакле, као што рекосмо, живјећи по светим врлинама и светим тајнама – рекао је о. Сергије.
Подсјетио је да се увијек требамо сјећати и својих мајки, и праотаца, и отаца, и браће, сестара, дјеце, али посебно данас, на дан посвећен мајкама.
– Никад не заборавимо оне благословене мајк. Почнимо од Пресвете Мајке Богородице, па даље преко других светих мајки, Свете Ане, њене мајке, Свете Јелисавете, па све до данашњих дана, предивних мајки које су родиле дивне изданке наше свете вјере из нашега рода. Велика је част кад нам се дјеца одгоје и израсту у честите људе, у људе прије свега, што је једини услов честитости давјерују у живога Бога, који се труде, што би рекао Патријарх Павле, да буду људи, људи Божији, људи Господа Исуса Христа, људи наших светих предака, Светог Саве, Светог кнеза Лазара и других светитеља, Светог оца нашег Василија, чији је живот узор свима нама – казао је о. Сергије.
Сабрано монаштво и вјерни народ, који посте Божићни пост, причестили су се Светим Христовим Тајнама.
