Свеноћним бденијем у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу молитвено је прослављен свети Спиридон чудотворац тримитунтски. Вечерње богослужење са петохљебницом и јутрење служио је јеромонах Натанаило, док је Светом Литургијом у поноћним часовима началствовао игуман острошки архимандрит Сергије, уз саслужење јеромонаха острошких Романа и Николаја, јеромонаха Никите клирикa епархије западноевропске, некада острошког сабрата, као и јерођакона Зосиме.
Након читања Јеванђелског зачала, сабраном народу обратио се о. Роман рекавши:
,,Ево дана када се сјећамо великога међу светима Божијим, Спиридона епископа тримитунтског, који је рођен у 4.вијеку и бјеше савременик саудеоник великих отаца, али и великих догађаја и великих превирања у Цркви Христовој, гдје се он утврђиваше у вјери, најприје у оним тјескобним временима прије цара Константина, гдје се сигурно кроз мучеништво Цркве Христове надахнуо Духом Светим, иако није пострадао мученички, натопио се дахом и духом мучеништва. Том благодаћу градио је цркву у себи, надахњујући се Светим Јеванђељем и испунивши сва блаженства изречена од Господа, постао је и сам блажен”.
Отац Роман наводи примјер са Првог Васељенског сабора, када је свети Спиридон узео једну обичну опеку, једну циглу, када су безбожници и јеретици бунцали, баснословили и деградирали тајну Свете Тројице. Подигавши циглу у руку и помоливши се Светотројичном Богу, из цигле је горе сукнуо пламен, са доње стране руке је потекла вода, а блато је остало у рукама, и он је рекао ,,ово је Света Тројица, три су стихије, а једна је суштина, тј. три су лица, једна је суштина”.
Сабрани народ се причестио Пресветим тајнама Христовим и цjеливао икону светог Спиридона са честицом његових моштију. Саборовање је настављено у острошкој гостопримници.
