У 23. недјељу по Духовима, 1. децембра 2024. љета Господњег, када наша Света Црква молитвено прославља Светог мученика Платона, саборно и молитвено је било у острошкој светињи.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је острошки сабрат јеромонах Николај, а саслуживала су му сабраћа јеромонаси Владимир и Натанаило, као и протојереј Милош Цицмил из Епархије будимљанско-никшићке.
Отац Милош је бесједећи сабране подсјетио да је почео Божићни пост којим се припремамо за празник Рођења Богомладенца и Спаса нашега Исуса Христа.
– Заиста, како кажу свети оци, када душа људска усходи небу, она се носи на два а крила. Једно крило је пост, а друго крило је молитва. Зато увијек када учествујемо у светоме посту, имајмо то на уму, браћо и сестре, да не можемо само да постимо, а да се Богу не молимо. Односно не можемо само да се Богу молимо, а да мало своје тело не истјазавамо, да мало свој језик више везујемо и да у свом срцу остављамо више простора за опроштај према нашим ближњима, за љубав према нашим ближњима и изнад свега што је можда и највећа заповијест љубав према непријатељима. Ону љубав коју нам показује и сам Господ и спас наш Исус Христос, након Његовога страшнога мучења и распећа на крсту, па прије него што ће испустити дух свој када говори Оцу Небескоме “Оче, опрости им, јер не знају шта чине”. То је онај рецепт спасоносни, који треба наше душе да увијек очисти и држи на правом путу, правом путу исповедања једине истинске вјере – бесједио је о. Милош.
Говорећи о прочитаном Јеванђељу о исцјељењу бјесомучног човјека у Гадаринској земљи казао је да она говори о благодарности, које свима данас често зна да недостаје.
– Када човек, патећи и духом и тијелом, често долази у светињу да се Богу помоли за исцјељење, често то буде некад и доцкан, често буде од несношљивих болова и патње. И онда, када се исцијели, не зна да заблагодари Господу, већ често се враћа тој светињи, али само из страха да се та болест не врати. Е то је оно што често ми не разазнајемо и правилно се не владамо, и нисмо често благодарни. Нисмо благодарни, као што је читава природа благодарна Богу Оцу, Творцу неба и земље. Па и птице небеске када понешто кљуцну у току дана, оне цвркућу и пјевају пјесме и благодаре Богу. Али човек се често води и руководи само овим таштим и пролазним животом, граби сваки дан, траћи вријеме како би стекао само материјално добро и често тако заборавља своје ближње, често то не подијели са ближњима, а заправо не дијелити своју доброту, своју љубав и иметак са ближњима, значи не односити се према телу Христовом онако како то Господ то по дару крштења од нас очекује – рекао је о. Милош.
Он је такође казао да нема човјека да омрзне своје тело, него га храни и његује, и када човека заболи неки уд, рука, ова друга је не одгурне од себе, не одбаци, већ се често ухвати за болно место.
– У овом посту и ми тако треба да се односимо. према својим ближњима. Они што нам нешто често знају тешко урадити, или нас оговарати, или сплеткарити, да у срцу своме опростимо, јер Господ каже, каквим судом будеш судио, таквим ће ти се судити – поручио је о. Милош.
Сабрани који посте Божићни пост причестили су се Светим Христовим Тајнама.
