Празник Светог великомученика Димитрија – Митровдан, молитвено је прослављен у острошкој светињи 8. новембра 2024. љета Госпдоњег.
Светом Литургијом у Цркви Свете Тројице у Доњем Острогу началствовао је протојереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох, а саслуживала су му острошка сабраћа архимандрит Мирон, јеромонаси Николај и Натанаило, јерођакон Зосима, као протојереј Стефан Миловановић, вранешки парох у Епархији будимљанско-никшићкој и свештеник Емануил.
Литургији је молитвено присуствовао острошки игуман архимандрит Сергије.
Одговарала су острошка братија.
Бесједећи сабранима, о. Стефан је рекао да је Свети Димитрије као војсковођа града Солуна добио наредбу да нападне на хришћане, али је то одбио и због тога стављен на велике муке.
– Те муке је претрпио ради Господа, убијен је у тамници, прободен копљима. Сахрањен је у граду Солуну у мјесту своје постојбине и данас га славимо као заштитника града Солуна, Светог Димитрија Мироточивог – казао је о. Стефан.
Он је подсјетио да се за Светог Димитрија везује једно велико чудо, када је спасио град Солун од земљотреса.
– У 8. вијеку невријеме је задесило Соун и велики земљотрес је ударио да разруши тај град и цркву у којој је сахрањен Свети Димитрије. Народ тог града није прибјегао римским боговима, врачарама, гатарама, већ је почео да се моли Господу, Пресветој Богородици и Светом Димитрију. И Господ који влада читавом творевином, који утишава буре и смирује вјетрове, који пројављује временске прилике и неприлике, је учинио да се умири земља и да нико не пострада. Зато се данас сјећамо тог дивног спомена када је Господ по својој љубави а по бризи и молитви вјерних Светој Мајци Богородици и Светом Димитрију умирио земљу. Када бисмо, свако од нас мало више повјерења пружили Господу и када наиђу ти трусни периоди у нашем животу завапили Њему, а не себи, онда би Он и на нама пројавио своје чудо и умирио то трусно подручје наше душе, нашег ума, нашег срца, пројавио и излио своју благодат на нас и навео нас да се још више утврдимо у вјери. Али често прибјегавамо неким другим изворима повјерења и неком алтернативном повјерењу, неким својим личним боговима и увјерењима и зато смо непрестано, како каже наш народ на климавим ногама, на трусном подручју и то се тло никад не може умирити све док не завапимо Господу – бесједио је о. Стефан.
На крају богослужења о. Николај са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач који је поводом крсне славе принио острошки сабрат архимандрти Мирон.
